Суштина славе је славска свијећа, славски колач, славско кољиво, а све остало је периферног значаја, јер се слава обиљежава из духовних разлога, каже за АТВ свештеник Милош Балабан.
Отац Милош објашњава да ли је препоручљиво славити славу ван свог дома.
"Увијек крећемо од самог смисла и суштине прослављања славе, а то је слављење светитеља који је заштитник нашег дома и самим тим као логично и природно је да то чинимо у свом дому. Не осуђујемо људе који то раде из неких својих разлога, али на нама је да кажемо како треба, да то буде у кругу породице, пријатеља, сродника. То је дан када требамо да се помолимо пред иконом, прекрстимо и потрошимо оно што смо припремили.
Суштина славе је славска свијећа, славски колач, славско кољиво... Разумијемо и потребе домаћина и домаћице да што боље угосте своје госте, али увијек славља треба да увијек буду у хришћанском духу, сјећајући се тог свеца који ће нас водити пред Господа. Све што чинимо треба да има смисао", каже отац Милош и додаје:
Слава се прославља из духовних разлога, све остало је периферног значаја. Буде ми жао када видим да се људи труди, и ван својих могућности, да задовоље неке замишљене или измишљене стандарде, који су други, а често и сами себи наметнули.
Много се полемике води око тога да ли кћерка може да наслијети славу, а отац Милош је и то појаснио.
"По црквеним канонима и у правилима цркве не постоји одрећено правило око тога, ми можемо говорити о обичајног смислу. Када причамо о хришћанству, причамо о патријахалном друштву, гдје је отац глава куће и самим тим носилац презимена и крсне славе. Самим тим и логично се намеће да мушки потомок наставља, али ако нема мушких потомака, препоручљиво је да неко од женске дјеце треба да помиње славу својих родитеља. Она ће крсну славу преузети од свог мужа, али нека помиње тај дан, нека направи славски колач и жито, да се та слава не би угасила. То неће бити крсна слава, него више неки завјет или послужица".
