Постоје станови око којих на оставинским расправама, послије смрти власника, нема ко "да се свађа". Насљедници, ни у најдаљим родбинских везама не постоје. Такви станови су празни, али не значи да ће задуго тако и бити, преноси сајт "4зида".
Према Попису становништва из 2022. године у Србији данас има 123.584 напуштена стана.
Када не постоји законски насљедник, покретна или непокретна имовина прелази у руке Републике Србије. Такав поступак је дуг, вишегодишњи, па често те некретнине буду годинама празне и препуштене зубу времена, пише "4зида".
Адвокат Бране Крунић каже да су такви случајеви изузетно ријетки, јер закон даје врло широк принцип законског, па и тестаменталног насљеђивања.
Све по слову закона
"Закон о насљеђивању Републике Србије, чланом 8. прописује круг законских насљедника и то могу да буду потомци преминулог, његови усвојеници или њихови потомци, брачни друг, његови родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, његови дједови и бабе и њихови потомци и остали преци“, каже адвокат Крунић.
Круг је врло широк и насљеђује се по насљедним редовима. Како објашњава адвокат Крунић, ближи насљедници искључују оне даље.
"Међутим, у случају да иза покојника нема никаквих насљедника, Република Србија је посљедњи законски насљедник и она се не може одрећи насљеђа, а заоставштина коју земља наслиједи постаје државна“, наводи адвокат.
Ипак, не дешава се често да Србија насљеђује имовину иза покојника, јер закон даје врло широк принцип насљеђивања.
"Рецимо, у четвртом насљедном реду насљеђују прадједови и прабабе, па чак и ако неки од ових предака не може или неће да наслиједи, тај дио може да добије његов брачни друг, ако је предак преминулог“, објашњава адвокат Крунић.
Како додаје, по овом систему, суд, односно јавни биљежник, ће пронаћи некога од насљедника, ма гдје се налазио. Само ако се све могућности исцрпе, тек тада имовину насљеђује Република Србија.
Подаци Пописа из 2022. године показују да на подручју сјеверног дијела земље има укупно 33.771 напуштени стан, од тога у Београдском региону 10.021, а у Војводинин 23.750. На југу земље има укупно 89.813 напуштених станова.
"Разлози за напуштене станове су различити, најчешће се ради о неријешеним имовинским односима, о насљедству гдје власници не живе у земљи, или о становима који нису у функционалном стању и захтевају реновирање. Ти станови јесу можда празни али имају власнике“, каже Александра Михајловић са портала "4зида.рс".
Иако има случајева празних станова у новоградњи, они су обично у процесу продаје, или их власници користе повремено, као викенд станове или некретнине за издавање на краћи рок (нпр. за стан на дан), а постоје они људи који су инвестирали у некретнину у којој не живе, не користе је али не желе ни да је издају, појашњава Михајловић.
Како наводи, продаја некретнина које су у власништву државе је процес који није типичан за класичне огласне платформе.
Дуг процес од покојника до државе
Када некретнину наслиједи држава, имовина се онда и формално правно уписује као власништво Републике Србије, објашњава адвокат Крунић.
"Јединице локалне самоуправе, односно град, не стичу право јавне својине на таквим непокретностима. Када није познато има ли насљедника, суд ће огласом позвати особе које полажу право на насљеђе да се пријаве суду у року од једне године од дана објављивања огласа“, каже адвокат.
Како каже, ако има наговјештаја да је пребивалиште или боравиште насљедника у иностранству, оглас ће се објавити и у одговарајућем иностраном средству јавног обавјештавања.
"По истеку рока од једне године не пријави ниједан насљедник, суд ће донијети рјешења којим заоставштину предаје на уживање Републици Србији“, додаје адвокат Крунић.
Србија стиче својину на предатим стварима у року од три године за покретне, а 10 за непокретне ствари, почев од отварања насљеђа.
Држава као посљедњи у реду насљедник
Адвокат Крунић наглашава да је став Врховног касационог суда из 2016. године указује да се право државе да насљеђује мора рестриктивно тумачити и она може бити насљедник само када законског нема.
Циљ установљена државе као законског насљедника је да се спријечи настајање имовине без власника и такозвано лежеће насљеђе, а што би довело до правне несигурности.
Појава законског насљедника у било које вријеме ствара основ да он од државе, која је постала формални власник, потражује властито насљедство.
"Такав закључак проистиче из одредбе члана 221. став 1. Закона о насљеђивању по којој право насљедника да захтијева заоставштину не застаријева. Тај став није противан ни ставу 2. Члана 221. Закона о насљеђивању по коме се не може дирати у правила о одржају стицању од невласника и застарјелости потраживања“, наводи адвокат Крунић.
Шта ради држава са наслијеђеним некретнинама?
Када дође у посјед некретнине, Република Србија, у пракси, не продаје сопствену имовину.
"Често се дешава да је држава у односу сувласништва са другим особама или фирмама, па једино тада постоји могућност да се откупи сувласнички удио од државе и то се обавља кроз поступак јавне продаје“, наводи Крунић.
Сектор за имовински поступак при Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије, обавља послове који се односе на располагање стварима у својини државе, прибављање, отуђење, давање на коришћење, у закуп, пренос права јавне својине на другог носиоца са накнадом или без, размјена, улагање капитала, заснивање хипотеке на непокретностима…
