Цијене некретнина у Европској унији су у првом тромесечју ове године скочиле за 5.7 одсто у поређењу са истим периодом 2024. године, док су станарине порасле за 3.2 одсто.
У односу на посљедњи квартал 2024, цијене кућа порасле су за 1.4 одсто, а станарине за 0.9 одсто, што указује на наставак стабилног раста тржишта некретнина широм ЕУ.
Од 2010. године до данас, цијене кућа у Европској унији порасле су за укупно 57.9 одсто, док су станарине скочиле за 27.8 одсто.
Трајекторија раста је ипак била различита - станарине су биљежиле постепен и стабилан раст, док су цијене станова показале су знатно веће осцилације - најприје снажан раст од 2015. до 2022. године, затим краћи период стагнације а након тога поновни узлазни тренд од 2024.
Највећи раст цијена стамбених некретнина у периоду од 2010. до 2025. забиљежен је у Мађарској 260 одсто и Естонији 238 одсто, а цијене су се удвостручиле или више у још девет чланица, укључујући Литванију, Летонију, Чешку, Португалију, Бугарску, Аустрију, Луксембург, Пољску и Словачку.
Италија је једина земља у којој су цијене стамбених некретнина пале у том периоду и то за 4 одсто, наводи се на веб страници Евростата.
Када је ријеч о цијенама закупа, највећи раст биљеже Естонија 220 одсто, Литванија 184 одсто, Мађарска 124 одсто и Ирска 115 одсто.
Грчка је једина чланица Европске уније у којој су станарине пале од 2010. године и то за 11 одсто, преноси "24Sedam".
.webp)
