Српска православна црква данас прославља Свету мученицу Јулију и Светог свештеномученика Атиногена.
Света мученица Јулија дјевица, родом из Картагене, од знаменита је рода. Када Персијанци покорише Картагену, многи народ био је одвучен у ропство. И света Јулија је била ухваћена и заробљена и допаде у руке неком трговцу у Сирији. Тај трговац бијеше незнабожац. Видјевши Јулију као хришћанку он је савјетовао више пута да се одрекне Христа и постане једновјерна с њим, али Јулија никако на то није жељела да пристане. Па како Јулија бијеше вјерна и поуздана у служби, то је трговац остави на миру и не говораше јој више о вјери.
Једном трговац натовари лађу робом, узе Јулију собом, и крете морем у далеке стране земље ради трговине. Када стигоше на Корзику, бијеше неки празник незнабожачки, и трговац се придружи скверном жртвоприношењу, а Јулија оста у лађи плачући што толико људи живе у глупој заблуди и не познају истину.
Одсјекоше јој груди и бацише на неки камен, а по том распеше је на крст, на коме света Јулија предаде дух свој Богу. Њена смрт је објављена Божјим монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), и они пређу и чесно сахране тијело мученице.
Многа чудеса појављивала су се на гробу свете Јулије кроз вијекове, а и она се сама некима јављала из онога свијета. Чесно је пострадала у шестом вијеку.
У њену част подигнута је црква.
Послије много година хтједоше вјерни сазидати нову цркву, на једном другом мјесту, у част свете Јулије, пошто стара црква је била и тијесна и оронула.
Однијели су комплетан материјал на мјесто гдје су хтјели да граде, али ноћу уочи оног дана када су намјеравали да темељ положе, сав материјал бијеше невидљивом руком пренијет до оне старе црквице.
У недоумици људи опет пренијеше материјал на оно ново мјесто, али се опет догоди исто.
Ноћни чувари су се заклињали да су видјели неку пресвијетлу дјевојку како на бијелим воловима превози материјал ка старој цркви.
Из овога разумјеше сви, да света Јулија не жели да јој се црква зида на другом мјесту, те порушише стару цркву, и на том истом мјесту подигоше нову.
Свештеномученик Антиноген био је епископ у Севастији, у Јерменији. Живио је у једном манастиру близу града, са 10 својих ученика. У вријеме гоњења под царем Диоклецијаном, у Севастију дође опаки мучитељ Филомарх и многе хришћане поби. Када ухвати Антиногена, са његовим ученицима, рече му да принесе жртву идолима, да не погине као остали хришћани.
А Антиноген му рече: "Оне које ти називаш погинулим нису погинули, него су на небесима и ликују с ангелима“.
Кошута, коју је милостиви Антиноген својом руком хранио, пришла му је пролијевајући сузе. Док су их мучили разним мукама, јављао им се анђео Божији. Сви су мачем посјечени, најприје свештеници и Антиногенови сатрудници, на крају и сам Антиноген. Пострадали су 311. године.
