Српска православна црква и њени вјерници 5. августа одају поштовање Светим мученицима Трофиму, Теофилу и још тринаесторици сабораца, који су због своје непоколебљиве вјере у Христа поднијели стравичне муке - али нису поклекли. Данас сјећање на њихово страдање не позива само на историјско присјећање, већ на дубоку молитву, тишину душе и снагу вјере.
Каменовани, стругани, бачени у огањ - али духовно неуништиви
Страдање ових светих мученика догодило се у Ликији, у доба једног од најокрутнијих римских царева - Диоклецијана, који је нарочито био познат по прогонима хришћана. Година је била 308, а хришћанство у то вријеме није било само вјеровање - било је разлог за смакнуће.
Трофим, Теофил и њихови сапутници нису жељели да приносе жртве паганским идолима. Одбили су да се одрекну Христа. Због тога су били подвргнути бруталним мукама - тукли су их камењем, стругали оштрим гвожђем, ломили им кољена, а на крају - измучене, готово мртве - бацили су их у огањ.
Међутим, ватра их није повриједила. Предање каже да су остали неповријеђени, јер их је Божја сила сачувала. Када су их извадили из ломаче, мучитељи су их мачем посјекли. Али њихова побједа већ је била извојевана - остали су вјерни Богу до посљедњег даха, а Црква их сутра слави као свијетле примјере храбрости и непоколебљиве вјере.
Свети Аполинарије - ученик Светог Петра који је проповиједао и на Балкану
Заједно са њима, Црква помиње и Светог Аполинарија, ученика Светог апостола Петра, који је био епископ у Равени. Његово дјеловање било је чудесно: исцијелио је слијепог сина римског војника, чиме је преобратио цијелу породицу. Касније је лијечио и жену једног војсковође, па је и та кућа повјеровала у Христа. Протјеран је на Балкан, а и ту је, умјесто да одустане, ширио вјеру и храбрио народ. Његов живот био је пут непрекидног свједочења.
На крају се вратио у Италију, гдје су га - упркос царевом страху од божанске казне - незнабошци заклали ножевима. Његове мошти данас почивају у цркви посвећеној њему, у Равени.
Молитва као завјет вјере
На овај дан, обичај је да се изговори посебна молитва - као завјет духовне чистоте и молба за спасење. Ова молитва се не изговара само ријечима, већ и срцем, и носи снажну поруку вјере која надилази смрт:
„Мученици Твоји, Господе, у страдању свом примили су непропадљиви вијенац од Тебе, Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју, мучитеље побиједише и разорише немоћну дрскост демона. Њиховим молитвама спаси душе наше. Амин.“
Зашто овај празник није само сјећање, већ и позив?
У времену када често заборављамо на унутрашњу тишину, на оно што је јаче од тјелесног, прича о Светим мученицима Трофиму, Теофилу и њиховим саборцима подсјећа нас на снагу вјере која се не може сломити ни мачем, ни огњем, ни болом. Зато овај празник није само историјско подсјећање - то је позив да се преиспитамо, да станемо, да се помолимо и да вјерујемо.
Јер као што су њихова тијела изгорјела, а душе остале свијетле - тако и свако наше искушење може да се преобрази у снагу, ако не заборавимо коме се молимо.
(Она)
.webp)
