Захарија, свештеник из Ароновог племена, служио је у храму у Јерусалиму за вријеме цара Ирода. Једног дана, док је био у олтару, указао му се анђео Божји, што га је испунило страхом. Анђео га је тада умирио ријечима: "Не бој се, Захарија." Затим му је објавио да ће његова жена Јелисавета, иако су обоје били старији, родити сина, као одговор на њихове молитве. Захарија је посумњао у ове ријечи, а анђео му је одговорио: "Ја сам Гаврил, који стојим пред Богом."

Због сумње, Захарија је онијемио и није могао да говори све док му се син није родио. Када је дошло вријеме, написао је на дашчици: "Јован му је име", и тада му се отворише уста, те је хвалио Бога. Касније, када се родио Исус, Ирод, чувши о овим догађајима, наредио је убијање све дјеце у Витлејему, укључујући и Јована.

Земљотрес између Гацка и Билеће

У тренутку опасности, Јелисавета је узела свог сина и побјегла у планине. Када су војници дошли за њима, она је повикала: "Горо Божја, прими мајку с дјететом!" Тада се стијена отворила и сакрила је мајку и дијете. Ирод, бијесан што није успио да пронађе Јована, наредио је да се Захарија убије пред олтаром. Крв Захаријина се пролила по мермеру и скаменила, оставши као свједочанство Иродовог злочина. На мјесту гдје су Јелисавета и Јован пронашли уточиште, појавила се пећина, а из ње је потекла вода и израсла је палма.

Четрдесет дана након Захаријине смрти, праведна Јелисавета се упокојила, а млади Јован остао је у пустињи, гдје га је анђео хранио и Бог чувао до дана када је требало да се појави на Јордану.

(Телеграф.рс)

Пратите нас и путем Вибера