Алија Изетбеговић се засигурно не може ни на који начин сматрати "миротворцем" јер је одбио да прихвати један од најважнијих мировних планова за БиХ - Кутиљеров мировни план, па се у том свјетлу Изетбеговић може сагледавати као један од најдиректнијих криваца за грађански рат на простору БиХ, изјавио је Срни истраживач виши сарадник на Институту историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Георгије Вулић.
"Битно је истаћи да је Алија Изетбеговић, односно муслиманско политичко руководство тог времена учествовало директно или индиректно у довођењу исламских ратника на простору БиХ, који су починили страшне злочине над српским заробљеним војницима, али и српским цивилним становништвом", рекао је Вулић.
Он је навео да су примјер тога дешавања на простору Возуће у јесен 1995. године када су ово подручје заузеле снаге такозване Армије БиХ.
"Ту су вршени страшни злочини, одсијецање глава српским борцима, тако да заиста Алију Изетбеговића не можемо посматрати ни са историјског, ни политичког, ни било ког другог аспекта, као миротворца у БиХ", рекао је Вулић, коментаришући саопштење ОХР-а да је Алија Изетбеговић био "миротворац".
Он је истакао да се та изјава може сагледавати у свјетлу колонијалне политике аустроугарских управника на овом подручју, гдје су сто и више година уназад страни колонизатори покушавали да наметну историјску истину и своје државно устројство.
"Међутим, слободарски дух српског народа увијек се противио таквим настојањима, па тако и данас имамо ситуацију да ОХР који поприлично личи на институцију аустроугарске државе и представници ове организације управо и долазе из тог културног круга, најчешће покушавају наметнути своје одређене ставове који се у историјској науци не могу сматрати тачним и далеко су од нечега таквог", рекао је Вулић, који је учесник Научног скупа "Историја и култура - између личности, догађаја и процеса" који се одржава у Требињу.
Он је истакао да такви ставови ОХР-а управо свједоче о озбиљности те институције и о томе колико је, у ствари, дубока окупација овог подручја од страног чиниоца, коме се српско политичко руководство и сам српски народ покушава супротставити кроз вијекове.
Бројни бошњачки представници власти из Федерације БиХ најоштрије су критиковали Кристијана Шмита који је рекао да је неопходно направити заједнички курикулум у образовању, те да су у уџбеницима "неприхватљиве фотографије" некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића и муслиманског ратног лидера Алије Изетбеговића.
Из ОХР-а су потом, појашњавајући Шмитову изјаву, саопштили да је Алија Изетбеговић "био кључна личност у постизању мира и Дејтонског споразума, те је својим дјеловањем спасио многе животе".