Био неки пијанац у Завидовићима који је имао добру земљу. Понуди му неки занатлија паре за добар посјед да отвори кафану. Овај пристане, али узме дупло мање пара - жели да пије у кафани колико хоће, а да не плаћа ништа. Занатлија пристане. Након неколико година дође странац и купи кафану од тог занатлије, а пијацу изручи рачун за туру. Шокиран га упита: откуд сад то, зар немамо договор? Странац му кратко одговори: Са мном га немаш.
Како другачије описати дипломатски покушај сарајевски кошуљаша којима никада није ни било суђено да носе одијела? Сва бошњачка дипломатија завршена је онда када је Алија Изетбеговић оставио БиХ у аманет Реџепу Тајипу Ердогану. Можда је Алија једини и био свјестан капацитета Сарајева, па умјесто сину Бакиру, БиХ је оставио Ердогану.
Данас се то најбоље види кроз "највећу кризу од Дејтона" која нам дође сваке године. Ове године за разлику од прошлих, рачуне своде други власници, а новима чаршија није платила ништа. Још првог дана када је полупани амерички амбасадор Мајкл Марфи узео ћевапе за понијети, БиХ је постала брига оних који живе у њој. Али, по тим правилима Сарајево никада није играло.
Умјесто унутрашњег договора на који их позива Савјет безбједности, амбасадор БиХ у Вашингтону Свен Алкајал тражи паре за лобирање. Дакле, амбасадор БиХ, који нажалост представља све народе у БиХ, тражи паре како би лобирао против Срба.
Институционалне дебакле режирали су и Елмедин Конаковић и Златко Лагумџија. Конаковић није знао да дипломатија нису само свечани пријеми и коктели, него и преговори са страним званичницима. Вријеме ће показати на чију срећу је Конаковић доспио у фотељу која му је ипак превелика.
Једина достигнућа мудраца бх. дипломатије је именик Бисере Турковић. У шали рекосмо именик, али да су реакције из међународне заједнице стизале тек од оних са којима се Бисера Турковић као министар иностраних послова у прошлом сазиву сретала, неоспорива је чињеница.
Додуше, и она је обилазила Алијине старе познанике. Сам Чак Грасли има 91. годину, док Џим Риш има 81. У организованој лоби групи Бошњака најмлађа је Џин Шахин која има 78. година.
Када је дошло вријеме за европарламентарце и ту се осјетио пораз. Једине конкретне осуде и јасне ставове дали су "дипломате" са презименима која завршавају на "ић". Наши који су током рата напустили БиХ, а у Њемачкој, Шведској итд. црпе гласове дијаспоре.
Јаче од тих осуда је ћутање. Од региона, до међународне заједнице. Та тишина и уноси немир политичкој структури Сарајева која било какво оглашавање о БиХ приписује свом дипломатском успјеху. Реалност је другачија. Нико никога није осудио. Чак ни шеф НАТО Марк Руте који је у "врућој" сарајевској столици одбио да осуди иједног актера на политичкој сцени у БиХ, него је само поручио - разговарајте.
На разговор је позвао и Савјет безбједности. Баш тај "разговор и дијалог" не одговарају политичком Сарајеву. Они не знају шта би причали, нити су кад причали. Углавном су други говорили у име њих. Због тога су се радовали да ће се на извјештајима са састанака међународних фактора и институција наћи име Милорада Додика као једино рјешење за све проблеме. Сада некако долази вријеме за наплату, а много је дугова. Ни Хрвате не треба изоловати. Можда и лукавије прате ситуацију и подвлаче рачуне.
Какав год пут био до краја једно је извјесно - дијалог је неопходан и једини начин за даље. БиХ је предуго на апаратима за вјештачко одржавање у животу. А силна међународна заједница која је и закувала све 90-тих, очигледно је уморна од ове балканске рупе и полако пере руке од свега.
.webp)
