Кемал Мрнџић (52), бивши надзорник злогласног ратног логора Челебићи, у којем су годинама мучени и убијани српски заточеници, и то махом цивили, проглашен је кривим пред америчким судом у Бостону због давања лажних изјава захваљујући којима је добио статус избјеглице у САД и потом држављанство.
Током суђења у САД откривено је да се чак представљао као Србин и одлазио на дружења са Србима. По свему судећи, Мрнџићу слиједи вишегодишња робија у Америци. Међутим, саговорници "Курира" наводе да правда још увијек није задовољена пошто није осуђен за ратне злочине, већ за лажно представљање америчким органима.
Мрнџић је, наиме, у САД дошао 1999. с фалсификованим документима, под лажним именом, и са измишљеном причом о ратној прошлости. На основу тога је и добио најприје статус избјеглице, а потом и држављанство САД. Но, ухапшен је априла 2023, кад су га препознали Срби који су преживјели логор Челебићи, којим је он управљао од маја 1992. до октобра 1994.
Потом је службеном провјером потврђено да се лажно представио Американцима, због чега је против њега званично подигнута оптужница јуна прошле године. Током суђења је откривено да се чак представљао као Србин и одлазио на дружења са Србима у Америци, а што је најзначајније, откривено је његово учешће у ратним злочинима, о чему је на суђењу свједочило чак пет свједока.
"Желимо да изразимо дубоку захвалност на храбрости преживјелих који су се појавили да свједоче током овог суђења. Срцепарајуће свједочење преживјелих српских логораша из Челебића подсјетило нас је да их физички и душевни бол који су им Кемал Мрнџић и његове колеге стражари нанијели у том злогласном логору и даље прогони, 30 година касније", рекао је в. д. тужиоца САД Џошуа С. Леви, пренио је "Сербијан тајмс".
Блокирана имовина
У овом тренутку Мрнџић је у притвору у Бостону, имовина му је блокирана, а породица је у фази депортације.
Казна ће му, по свему судећи затворска, бити изречена 22. јануара 2025. Али важније од тога, како за "Курир" указује предсједник Документационо-информативног центра Веритас Саво Штрбац, јесте чињеница да је правни случај у САД заправо сервирао овог крвника на тацни бх. правосудним органима.
"Правда још увијек није задовољена кад се има у виду да Мрнџић није осуђен у САД за ратне злочине, већ за лажно представљање америчким органима. Но, имајући у виду да је чак пет особа свједочило против њега на том суђењу о злочинима које је починио у логору у БиХ, Американци су сервирали органима гоњења у БиХ случај на тацни, поготово што су тројица његових сарадника већ осуђена у Хагу због злочина у Челебићима. Питање је зашто још тада Хаг није и њега кад постоје свједоци, али зато је ово сада прилика да БиХ, ако већ није, отвори истрагу против њега и затражи изручење, поготово што ратни злочини не застаријевају", каже Штрбац.
Робија па изручење
Указујући на то да ће Мрнџић по свој прилици преговарати о висини затворске казне, оцјењује да је најизвјесније да ће добити три године затвора.
"Претпостављам да ће бити тако на основу других, сличних случајева, а након тога ће бити изручен БиХ", казао је он.
И предсједник Савеза Срба из региона, народни посланик Миодраг Линта, за "Курир" каже да Мрнџићу сада треба судити и за ратне злочине почињене током деведесетих.
"Нажалост, бројне чињенице показују да је правосуђе БиХ етнички мотивисано и да није независно, већ да је у функцији политичког Сарајева и главни циљ је да се оправда лажни мит да су Срби злочинци, а Бошњаци и муслимани ослободиоци, па се организују суђења само Србима, и то монтирани судски процеси. Зато апсолутно треба инсистирати да правосуђе БиХ процесуира све злочине, без обзира на националну припадност починиоца и наручиоца, а важно је да и наше тужилаштво процесуира злочине против Срба на територији бивше Југославије", нагласио је Линта.
Тешка злодјела: Двије године иживљавања над Србима
Логор Челебићи код Коњица био је у функцији 28 мјесеци, од маја 1992. до октобра 1994, а њим су управљале јединице Хрватског вијећа одбране. Касније су њим управљале и муслиманске војне и полицијске снаге. Кроз логор је прошло око 700 затвореника српске националности, ухапшених током злочиначких операција здружених муслиманско-хрватских снага.
Преживјели су свједочили о томе да су мјесецима били заточени у тунелу без свјетлости и свежег ваздуха, о свакодневном премлаћивању, које су стражари у логору чинили бејзбол палицама, дрвеним моткама и кундацима пушака.
Такође, свједочили су о убиствима, паљењу језика једном заточенику загријаном оштрицом ножа, умотавању другог затвореника дугим фитиљем, а затим паљењу ватре, сексуалном злостављању, док је један преживјели испричао како је претучен 70-годишњи затвореник коме су стражари закачили војну значку на чело док је умирао.
Сви су били изгладњивани и лишени најосновнијих потреба, спавали су на бетонском поду и добијали само кришку хљеба дневно.
За злочине у том логору пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију осуђени су на вишегодишње казне затвора Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо.
