Правник и савјетник предсједника Републике Српске Милорада Додика Огњен Тадић је гостујући у АТВ-ој емисији Имате ријеч рекао да у БиХ никада није дошло до великих унутрашњих сукоба самих по себи него да су они одраз рефлексије ширих кретања.
"Све ратове које ми памтимо, све велике драме у историји у принципу представљају рефлексије ширих кретања било у Европи или некада познатом свијету или данас на глобалној сцени. Тако и два велика питања којима се ми данас бавимо управо зависе од тих односа", рекао је Тадић.
Тадић наглашава да питање избора, односно неизбора, високог представника дефакто нема никакве везе са БиХ.
"Нема везе са унутрашњим снагама без обзира да ли се радило о овим компонентима, народима, ентитетима или политичким структурама, првенствено политичким партијама или на неки други начин. Онај проблем који је настао у Савјету безбједности Уједињених нација због тога што велике силе, прије свега сталне чланице Савјета безбједности, а то су Кина, САД, Русија, Велика Британија и Француска не могу да се договоре о томе да ли је потребан високи представник и ако је евентуално потребан, ко би то могао да буде", рекао је Тадић.
Он наглашава да се у том смислу, та врста сукоба само пренијела на територију БиХ, Републике Српске и ФБиХ на различити начин.
"То у суштини представља само рефлексију. Он што је карактеристика те рефлексије је то да у историји није постојао јединствен одговор, а да смо га имали, имали би неупоредиво бољу и стабилнију ситуацију него што је сада имамо", рекао је Тадић.
Тадић истиче да је Република Српска предлагала јединствен одговор, а то је било да се сви заједно опредијеле да БиХ, не да нема високог представника, у смислу Дејтонског сегмента, него да то није Кристијан Шмит.
"С друге стране, ради унутрашњих односа у Федерацији, проблемима Хрвата које имају са већином Бошњака, а и проблема промјене власти те фрустрације која је постојала код "тројке" у односу на СДА, Шмит је нашао политички простор да интервенише на те ствари", рекао је Тадић.
Тадић наглашава да је Шмитов проблем фрустрација што он никада није постао високи представник ни на нивоу БиХ јер га не признаје ни Савјет министара, а нити у Републици Српској.
"Други проблем је сукоб који се дешава између Русије и Украјине који се на овај простор рефлектује тако што САД и добар дио НАТО-а жели да простор БиХ и Балкана имају као резервно ратиште, резервно поље сукоба гдје би евентуално могло да се пренесе тај проблем да он буде толико ужарен да улази у некакву коначну расподјелу односа у свијету након што се заврши тај рат између Русије у Украјине", рекао је Тадић.
Он истиче да би јединствени одговор био ријешење које би заиста донијело један ниво еманципације, један дио слободе и један ниво нормалног живота.
Тадић истиче да је недостатак одговора посљедица што свака од политичких компонената у свим тим ситуацијама нада да ће уколико заигра на неку инострану карту боље профитирати него од договора са друге двије компоненте.
"Тако и јесте и Шмит уз помоћ малих врата хрватских интереса рјешавајући нека питања у Изборном закону добио одређену врсту легитимитета у ФБиХ да би га потом покушала преузети бошњачка политичка компонента и гледати да то буде на штету Републике Српске да би се ми наравно успротивили томе", рекао је Тадић.
Он је истакао да је темељ заштитног коридора када је Република Српска у питању био дефинисан на два основа, први је демократска воља народа гдје су људи показали на бројним скуповима широм Републике Српске.
"А на другом мјесту, Република Српска је одговорила једним потпуним легализмом. Оног тренутка кад је рекла да је спремна да прихвати све што пише у Дејтонском мировном споразуму, у Уставу БиХ, у прописима који постоје, а да није спремна да прихвати било каквих интервенција, поготово оних који долазе од Кристијана Шмита јер су оне нелегалне, противуставне и противдејтонске", рекао је Тадић.
Он је истакао да је много мањи сукоб је између Хрвата, Срба и Бошњака него што је унутар бошњачког националног ткива.
"Просто видите један ирационални однос унутар бошњачког националног тијела када је у питању договор са Србијом или са Републиком Српском. Колико су комплекси односи унутар БиХ који ми непрестано морамо уважавати приликом креирања сваке политике. Ако то не чинимо, онда ударамо у зид и не стварамо проходност политикама којима смо предани већ губимо вријеме као што га губимо у 20 година након Дејтона", каже Тадић.
Процес против предсједника Српске
"Показује се колика је инволвираност политичких структура, страних представника у читав процес што тај процес чини политички и поред чињенице да је његова суштина то да се покушава политичка воља једног појединца наметнути политичкој демократских изабраних институција у складу са Уставом и законима ове земље", рекао је Тадић те додао:
"Сама чињеница је та да ко год од судија буде одлучивао у процесу против предсједника Српске, они ће судити о следећем, уколико прихвати вољу Кристијана Шмита као нешто што је основ да се било ко у овој земљи пошаље у затвор, онда БиХ нема суверенитет никакав."
Он је истакао да је БиХ изгубила и оно мало суверенитета што је имала до сада.
"Уколико одлука суда буде таква да просто одбацује ту врсту притиска, онда ова земља купује неку врсту тикета и улазнице за неку врсту будућности. Ми имамо земљу у којој је у притвору предсједник Суда који је са шефом тајне полиције договарао прислушкивање судија и намјештање вијећа како би могао да диригује судским процесима који су везани за политичке странке, појединце или политичке процесе у БиХ", рекао је Тадић.
Он је истакао да су ријетки изузеци на основу професионалних претпоставки успјели да дођу до правосудних институција и да све што је инспирисано политичким интересима не може имати статус нечега што је правично и праведно.
