Повезати континуитет првог устава из 92, и регулисати нека друга питања која су од значаја за будућност Републике – ово су, између осталог, циљеви новог устава Српске о чијем се нацрту одржавају јавне расправе.
Након Источног Сарајева, на ред је дошло Требиње гдје се чуло да је први устав Српске, донесен у фебруару 92, најстарији такав акт у дејтонској БиХ а претрпио је много амандмана, укључујући и оне које је наметнуо Волфганг Петрич. ''Све оно што није дало одређене резултате, поготово оно што је наметнуто одлукама високих представника, а не на добровољној бази, већ силом, пријетњом и принудом, за то има упоришта за враћање тамо гдје се и налази'', једна је од порука са јавне расправе.
За организовање и спровођење јавне расправе задужен је Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске. Том одбору ће, у припреми и изради новог устава, помагати радна група чији ће представници обићи Републику Српску како би ширу јавност упознали са нацртом. Ово су основне одредбе:
"Република Српска је суверен, јединствен и недјељив уставноправни субјект, потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, као међународним уговором, те Уставом БиХ.
Република Српска је република српског народа, и свих народа и грађана који у њој живе и равноправно, без дискриминације, учествују у вршењу власти.
Република Српска има право на самоопредјељење и може се удруживати у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са сусједним и другим државама или групом држава".
Такође, предвиђено је увођење Војске Републике Српске, укидање Вијећа народа и функције потпредсједника. Предвиђено је да Бањалука буде главни град, док ће статус пријестонице добити Источно Сарајево са сједиштем у Палама. Ево још неких важних одредби:
Уставни суд Републике Српске одлучује о примјени закона и аката органа БиХ на територији Српске.
Народна скупштина и Влада Српске могу обуставити примјену било којег акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ, који немају основ у Уставу БиХ.
Закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској.
Закони које доноси Парламентарна скупштина БиХ примјењиваће се на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина Републике Српске.
Територија Републике Српске је јединствена, недјељива и неотуђива у складу са Споразумом о граничној линији између ентитета, док је територија Брчко дистрикта у заједничкој својини Републике Српске и ФБиХ и тај статус не може се мијењати без њихове сагласности".
Сврха јавних расправа је да се лично од грађана чује њихово мишљење. Почеле су након што је Народна скупштина Републике Српске, на 20. посебној сједници, одржаној 13. марта, донијела је Одлуку о утврђивању Нацрта устава Републике Српске. Закључком, који је усвојен на истој сједници, Нацрт устава стављен је на јавну расправу која ће бити спроведена у року од 30 дана.
Нови устав је и одговор на покушаје политичког Сарајева и Шмита да се Српска развласти и да јој се одузму надлежности загарантоване Дејтонским споразумом за мир. Српска кроз овај процес упражњава свој демократски капацитет, да уставотворни и да дјелује у оквиру својих Дејтоном прописаних надлежности, са нечим што је онај унијела у дејтонску БиХ. То је њена способност да има свој устав, да регулише своје аутономно уређење у задатим оквирима, поручено је са јавне расправе.
Подсјећамо да сагласност опозиције Нацрт Устава Републике Српске није добио јер њихови посланици нису присуствовали гласању у Парламенту када је усвојен. Они сматрају да није вријеме за нови устав. Када ће, по њима, бити? Можда кад им то неки странац каже. А нови устав је управо брана томе – да више никада ниједан странац не одређује народима овдје како ће да жие и раде. Следећа јавна расправа је у Приједору, трећег априла.
