Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је за Срну да је егзодус сарајевских Срба највеће и најпотресније протјеривање једног народа на тлу Европе у посљедњим деценијама које ће остати упамћено по незаборавним сценама ископавања и изношења посмртних остатака погинулих српских бораца и цивила.
"Прогон Срба из Сарајева нема бројчану димензију протјеривања Јевреја из Шпаније или Грка из Мале Азије, али историја ће памтити егзодус мртвих. Никада у свијету није забиљежено да заједно са скромним завежљајима, једином успоменом из својих домова, у избјегличкој колони народ носи и кости својих најмилијих.
То су биле језиве сцене које нико никада не може да заборави. У истој колони, по хладној зими, на температури од минус 20 и више степени у истој колони газе дјеца, старци, жене, носећи кости својих предака", истакао је предсједник Републике за Срну поводом обиљежавања историјског догађаја од републичког значаја "Егзодуса сарајевских Срба".
Он је подсјетио да је један број сарајевских Срба који је живио у већинским муслиманским дијеловима града, након убиства српског свата 1. марта 1992. године, нелегалног референдума о независности БиХ и пријетњи којима су свакодневно били изложени, морао да напусти Сарајево, други српски град по величини у бившој Југославији, док је дио њих који су живјели у већинским српским дијеловима града остали да бране своја огњишта и гробове.
Цијели рат остали су и бранили своја огњишта, рекао је предсједник Српске, али након Дејтона цијели град припао је ФБиХ и Срби нису жељели да остану под влашћу муслимана, посебно након отворених пријетњи да ће сви који су носили пушку бити изведени пред суд.
"Прије него што је дијелове града који су до тада били под контролом Срба преузела муслиманска власт, Срби су се одлучили на егзодус живих и мртвих и упутили се ка Лукавици, Палама, Сокоцу... на сигурну територију.
Све своје што су градили годинама, оставили су и са завежљајима кренули у огромној избјегличкој колони у непознато. Тада су увидјели ту тешку судбину избјеглице. Без обзира колико се ко трудио и колико је ко стекао, све је остало у Сарајеву, а са собом су понијели само тугу и жал за својим огњиштима", рекао је Додик.
Жртвовали су све, али су дошли на слободну територију, у своју Републику Српску и са својим народом кренули од почетка и зато, каже предсједник Српске, стално понављам да су сарајевски Срби поднијели највећу жртву у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и то је чињеница.
"Оно што су они прошли није нико у свијету. И зато данас сви они који су одлучили да остану на овим просторима имају своју Републику Српску, свој град Источно Сарајево, који смо заједно градили и изградили и који заслужује да понесе епитет престонице са сједиштем на Палама, како је то предвиђено у нацрту новог устава Републике Српске", истакао је Додик.
Он је указао да, послије свега, највише боли чињеница да већински дио свијета жмири на чињеницу да је из Сарајева протјеран цијели један народ и да данас у том такозваном мултиетничком граду живи једва два до три одсто Срба.
"Срби су у другом по величини српском граду у бившој Југославији сведени на ниво статистичке грешке. То се зове етничко чишћење. Сарајево је било примјер шта муслимани планирају у БиХ. То гледамо и данас. Све што нису у рату остварили, покушавају данас - да нас обесправе као народ, да од Републике Српске направе празну љуштуру без икаквих овлашћења и надлежности и да ово буде муслиманска унитарна БиХ, а ми живи зид између Европе и исламиста. Е, тај филм неће гледати и то нећемо дозволити", поручио је предсједник Републике Српске.
Он је указао да је сарајевски егзодус Срба вјечна опомена шта нам се спрема ако не будемо јединствени и ако заједно не бранимо своја права која баштинимо из Дејтонског мировног споразума.
"Слово Дејтона се мора поштовати и у складу с њим може да функционише БиХ - по слову Дејтона, а не духу. У супротном од нас Србе направиће само духове", упозорио је предсједник Српске.
