Док друштво често промовише идеју да сузе треба задржавати, наука показује супротно: плакање има низ психолошких користи које доносе олакшање, смањују стрес и јачају емоционалну отпорност.
Колико научници знају, људи су једина врста која плаче из емоционалних разлога. Постоје докази да и друге животиње осјећају емоције и да могу производити сузе, али те сузе нису изазване емоцијама. Код животиња оне служе искључиво за физиолошко подмазивање очију.
Ако је емоционално плакање јединствено за људе, поставља се питање: зашто плачемо? Је ли то грешка еволуције или плакање има стварне добробити за ментално здравље?
Док бројна истраживања потврђују физичке користи суза – попут влажења очију и уништавања бактерија – најновија научна открића показују да емоционално плакање игра важну улогу и у очувању психолошке равнотеже. Ево што досадашња наука каже о томе.
Студије сугерирају да плакање може смањити ниво стреса тако што се хормон кортизол излучује путем суза. Осим што се кроз сузе избацују стресни хормони, сам чин плакања може смањити њихову производњу у тијелу.
Заједно, овај процес доприноси укупном осјећају олакшања и смањењу стреса.
Ослобађа хормоне доброг расположења
Осим што смањује ниво стреса, плакање такође подстиче лучење хормона попут окситоцина и ендорфина.
Окситоцин помаже да се осјећамо опуштено, смањује тензију и појачава осјећај повезаности с другима.
Ендорфини побољшавају расположење, повећавају самопоуздање и ублажавају стрес и анксиозност.
Олакшава емоционални и физички бол
Нека истраживања показују да интензивно емоционално плакање може покренути лучење природних опиоида у тијелу. Ове супстанце, осим што ублажавају физички бол, дјелују и као регулатори емоционалног бола, пружајући психолошко олакшање.
Плакање је сигнал за емпатију и подршку
Плакање има и важну социјалну функцију. Чак и када нисмо у стању ријечима затражити помоћ, сузе често јасно сигнализирају да нам је потребна подршка.
Ако сте икада видјели некога како плаче и осјетили порив да га загрлите или му помогнете, знате о чему говоримо. Људи су друштвена бића, а осјећај да нисмо сами пресудан је за менталну стабилност и емоционалну отпорност.
Плакање хлади мозак
Баш као и остатак тијела, мозак се може „прегријати”, а студије показују да и мале промјене температуре мозга могу негативно утицати на расположење. Интензивно плакање повећава проток крви и потрошњу кисика, јер узрокује јаче дисање.
Та комбинација помаже да се температура мозга снизи, што доводи до осјећаја олакшања и побољшања расположења.
Побољшава сан
Још једна велика корист плакања за ментално здравље је то што може олакшати успављивање. Током плакања активира се парасимпатички нервни систем, који помаже тијелу да се врати у стање равнотеже након стреса.
Поред тога, интензивно плакање исцрпљује тијело, па након тога често осјећамо умор, што нам може помоћи да лакше заспимо.
Квалитетан сан је кључан за ментално здравље. Недостатак сна погоршава анксиозност, депресију и друге психолошке тегобе. Супротно томе, бољи сан побољшава психичку стабилност и емоционалну отпорност.
Не помаже увијек у случају депресије!
Иако плакање има бројне позитивне ефекте, код особа које пате од депресије ствари нису тако једноставне. Истраживања показују да депресивне особе чешће плачу, али истовремено рјеђе осјете олакшање након плакања.
Код особа с анхедонијом – неспособношћу да осјете задовољство – плакање може бити потпуно изостављено, што значи да губе важан механизам самопомоћи.
Алтернативне стратегије самопомоћи ако не можете плакати
Ако имате депресију и тешко вам је плакати или не осјећате олакшање након плакања, постоје и друге методе које вам могу помоћи да добијете сличне користи:
1. Вјежбе дисања
Дубоко дисање има сличан учинак као плакање. Затворите очи, удишите бројећи до пет, а затим издахните бројећи до пет. Поновите неколико пута. Ова техника хлади мозак и смирује тијело.
2. Шетња у природи
Шетња не лијечи депресију, али подиже ниво ендорфина и смањује кортизол. Још бољи ефекат има ако шетате у природи – у парку, шуми или уз воду.
3. Погледајте хорор филм
Можда звучи необично, али истраживања показују да страшни филмови могу активирати парасимпатички систем након што се заврше, што доводи до осјећаја олакшања и смирености.
4. Прогресивна релаксација мишића
Лезите и опустите се. Затворите очи и стегните одређени мишић (нпр. лијеву шаку) што јаче можете, удишући полако. Држите пет секунди, затим нагло опустите тај мишић док издишете. Поновите са различитим дијеловима тијела. На крају затегните цијело тијело, па све опустите. Ова техника доказано смањује тјескобу, крвни притисак и побољшава сан.
5. Замолите пријатеља да сједне поред вас
Плакање шаље сигнал да нам је потребна емпатија. Али чак и ако не можете плакати, можете замолити блиску особу да буде с вама. Није важно да ли разговарате – њихово присуство шаље снажну поруку: нисте сами.
