Многи се ослањају на паметне уређаје како би пратили колико се крећу током дана, али стручњаци упозоравају да бројеви које они приказују нису најпоузданији показатељ нашег здравственог стања. Умјесто тога, боље је да се држимо званичних препорука које јасно наводе колико кретања и тјелесне активности недељно је потребно да бисмо очували кондицију, добро се осјећали и здраво старили.
За очување доброг здравља оптимално би требало да се вјежба три до четири пута недељно, у трајању од око сат и по, сматра кардиолог и анестезиолог-реаниматолог Антон Вахљајев. Поред тога, он сматра и да свакодневне активности, попут кућних послова, доприносе физичкој кондицији, и додаје да педометар на паметном телефону само ствара лажан осјећај да смо били активни током дана.
Према њему, такав приступ више збуњује него што мотивише: ''Сумњам да то заиста има корист за коју се залажемо као кардиолози, ради се више о илузији кретања, него о стварним резултатима'', рекао је за РИА Новости.
Сличне критике дијелили су и други стручњаци - ендокринолог и палијативни терапеут Олга Демичева је за ''РБК Лајф'' рекла да ни паметни сат ни друга средства не могу прецизно пратити пулс и израчунати сагорјеле калорије. Методе засноване на мјерењу пулса често не узимају у обзир све факторе физичке активности, што је ендокринолог са Скандинавског здравственог центра Олег Сикорски потврдио: Паметни сатови или прецјењују, или потцјењују стварну потрошњу енергије, па њихови подаци нису увијек тачни.
Шта кажу глобалне препоруке
Одрасли узраста од 18 до 64 године недјељно треба да обаве најмање 150 минута умјерене или 75 минута интензивне аеробне физичке активности, или комбиновано, према смјерницама Светске здравствене организације. Поред тога, два или више дана недељно требало би да укључују и активности за јачање мишића.
Oве смјернице важне су јер показују да физичка активност обухвата и шетњу, послове у кући, пјешачење од и до посла и све активности које троше енергију. Такви различити типови активности могу значајно умањити ризик од срчаних болести и других стања.
Када креирате план вјежбања, важно је да будете и реални и пажљиви. Уколико тек почињете или се враћате послије дуже паузе, најбоље је да кренете полако, почните са активностима нижег интензитета, које можете постепено појачавати како вам кондиција расте. Укључите различите врсте вјежби како бисте ангажовали више група мишића и учинили цјелокупну активност занимљивијом и ефикаснијом. Такође, важно је да ослушкујете тијело, па ако осјетите бол или нелагодност, боље је да направите паузу или измијените вежбу.
Досљедност је кључна - и кратак тренинг вриједи више него изостанак било које врсте физичке активности, а немојте заборавити на опоравак: Охладите тијело послије тренинга, правите паузе и покушајте довољно да спавате. Ако нисте сигурни одакле да почнете или како да се организујете, добро је да се посавјетујете са стручњаком који може креирати план у складу с вашим потребама и циљевима, преноси РТ Балкан.
.webp)
