Ферментирани млијечни производи играју важну улогу у прехрамбеним навикама многих народа широм свијета.
Ови производи настају процесом ферментације, током које се млијечни шећер (лактоза) претвара у млијечну киселину уз помоћ корисних бактерија. Такви производи, попут јогурта, кефира, сира и павлаке, богати су пробиотицима који могу имати позитиван учинак на здравље цријевне флоре, а самим тим и на опште здравље организма.
Осим тога, богати су калцијумом, витаминима Б групе и другим храњивим материјама које су важне за правилно функционисање организма.
Међутим, иако ферментирани млијечни производи могу донијети многе здравствене користи, потребно је бити опрезан при њиховом одабиру. Неки комерцијални производи садрже додане састојке који могу умањити нутритивну вриједност, попут велике количине шећера, вјештачких заслађивача и адитива. Стога, важно је бити свјестан разлика међу производима на тржишту, јер нису сви ферментирани млијечни производи једнако здрави.
Конзумација производа с додатим шећерима или масноћама може имати супротан учинак на здравље, посебно у контексту дугорочне прехрамбене равнотеже.
С обзиром на то да је ферментација природан процес који се користи већ хиљадама година, многи људи не размишљају превише о саставу производа које конзумирају.
Међутим, због све веће производње и обраде млијечних производа, све је важније разумјети како одабрати најбоље опције које могу донијети корист здрављу. У сљедећем тексту размотрићемо разлике међу популарним ферментираним млијечним производима и упозорити на могуће негативне аспекте прекомјерне конзумације одређених варијанти.
Нутриционисти упозоравају на ферментиране млијечне производе који могу бити опасни за здравље.
Јогурти с адитивима
Јогурти с различитим додацима нису природни “млијечни производи” јер садрже много више угљених хидрата него било који други ферментирани млијечни производ.
Због неприродних додатака и велике количине шећера, који ометају апсорпцију калцијума, такви јогурти више спадају у категорију слаткиша него млијечних производа.
Млијечни производи без масти
Иако многи конзумирају немасне млијечне производе сматрајући их нискокалоричним и здравим, ови производи заправо нису ни близу здравима.
Наиме, у састав таквих јогурта додаје се шкроб како би се постигла потребна конзистенција, што такође доприноси калоријама, као и великој количини угљених хидрата.
Проблем с немасним “млијеком” је у томе што не задовољава потребе организма, већ напротив – подстиче апетит повећањем нивоа шећера у крви, пише "Дневно.хр".
Врхње
Врхње с удјелом масти од 25-30 одсто спада међу најтеже пробављиве намирнице, а такође може ометати рад гуштераче и јетре.
Међутим, то не значи да би се ове намирнице требало потпуно избјегавати. Да бисте избјегли проблеме с пробавом и ризик од развоја гастроинтестиналних болести, довољно је одабрати павлаку с мањим удјелом масти – од 10-15 посто.
