Посуђе са непријањајућим премазом, које већина нас свакодневно користи у кухињи, могло би да буде извор микро и нанопластике – упозорава нова аустралијска студија.
Резултати су забрињавајући: већ једна мала огреботина на тигању може да отпусти око 9.100 честица пластике. На микроскопском нивоу, то може бити и до 2,3 милиона микро и нанопластичних фрагмената.
Научници са Универзитета у Њукаслу, под вођством др Ченг Фанга, испитивали су колико се ситних пластичних честица ослобађа са тефлонских површина током уобичајене употребе. Резултати су забрињавајући: већ једна мала огреботина на тигању може да отпусти око 9.100 честица пластике.
На микроскопском нивоу, то може бити и до 2,3 милиона микро и нанопластичних фрагмената – који завршавају у вашој храни или ваздуху који удишете.
У истраживању је тестирано шест различитих модела тигања и шерпи – нових и кориштених. Научници су симулирали свакодневну употребу – мијешање и стругање металним и дрвеним кухињским прибором, без хране и уља. Иако на површини нема видљивих оштећења, посуђе с временом ипак почиње да отпушта честице пластике.
Премаз познат као тефлон је синтетичка пластика направљена од угљеника и флуора, позната по високој отпорности на хемикалије и топлоту, као и по глаткој површини. Али тефлон спада у групу ПФАС хемикалија, познатих и као "вјечне хемикалије", јер се изузетно споро разграђују – и у природи и у тијелу, некада стотинама или хиљадама година.
ПФАС спојеви се налазе у хиљадама производа које свакодневно користимо – од амбалаже, одјеће, до козметике – а у организам улазе храном, водом или ваздухом.
Иако се још истражују сви здравствени ризици, научници су све забринутији због њихове трајности и могућег утицаја на хормоне, јетру и имуни систем.
Стручњаци савјетују опрез у коришћењу непријањајућег посуђа, нарочито ако показује знакове оштећења. Ако тигањ или шерпа има огреботине, огуљену површину или промјену боје, боље је да је замијените. Такође, избјегавајте коришћење металних кашика или виљушки на оваквом посуђу.
Поред тефлона, и алуминијумско и бакрено посуђе може бити штетно ако се неправилно користи:
Алуминијум може прећи у храну, нарочито код кувања киселих или сланих јела (нпр. парадајз, сирће), а повезује се са могућим неуролошким сметњама.
Бакар је опасан ако посуђе нема заштитни унутрашњи слој – његов вишак може изазвати мучнину, повраћање, па чак и оштећење јетре и бубрега.
Ако желите да сачувате здравље своје породице, провјерите чиме кувате. Неке таве могу изгледати сјајно – али скривају пластику коју не желите ни у тањиру, ни у плућима.