Већина нас своје лице додирује око 50 пута у једном сату, тачније 800 пута у дану, открила су истраживања.
Упркос опасностима које то доноси (о којима смо највише слушали током пандемије) и иако је очигледно да се не умивамо и не наносимо крему сваког тренутка, изгледа да не можемо одвојити прсте од лица.
Али зашто је то тако и да ли ова навика има икакву сврху?
Неки од наших свакодневних додира лица служе практичној сврси, као што је поправљање фризуре, шминке или трљање уморних очију. Али већина ових додира нема очигледан разлог, што је интересантно, с обзиром да га додирујемо скоро хиљаду пута у току дана.
Ипак, постоје потенцијална објашњења зашто додиривање лица може да има важну функцију.
"Према недавним теоријама, несвјесно додиривање лица служи за смањење стреса и помаже у регулисању наших емоција," сматра њемачки психолог Џулијан Пакајзер. Објашњава и да је већ познато да додир генерално подстиче добро здравље - може ублажити анксиозност, тугу, бол и чак смањити крвни притисак.
Ово се не односи само на контакт са другима, већ је једна студија из 2021. године доказала да и додиривање других и додиривање себе прије стресне ситуације имало утицај на смањење нивоа стреса учесника. И они које су други додиривали и они који су додиривали сами себе имали су нижи ниво хормона стреса кортизола у крви него трећа група, у којој су сви били нетакнути.
Зашто нас додиривање лица умирује
Учесници групе у студији за самододиривање нису увијек бирали лице, већ су се неки мазили по рукама или стављали руке на груди. Ипак, друга истраживања сугеришу да се додиривање лица посебно често јавља у стресним или когнитивно захтјевним ситуацијама.
Иако још увијек постоји врло мало истраживања о додиривању самог себе, наведени докази сугеришу да додиривање сопственог лица може да ублажи стрес, а објашњење лежи у анатомији нашег тијела. Наша лица су посебно богата осјетљивим нервним завршецима који су директно повезани са мозгом. Ови нерви омогућавају да додир стигне до мозга много брже и ефикасније него на другим дијеловима тијела.
То значи да лагани прелаз прстима по образу или додир усана муњевитом брзином шаље умирујуће сигнале у мозак, а овај тренутни ефекат је пресудан када нам је потребно брзо олакшање, посебно у стресним тренуцима. Дакле, додиривање лица смирује мозак и помаже у умиривању ума и тијела.
Јасно је зашто није препоручљиво да додирујемо лице, због толико бактерија и патогена који нас окружују, али ипак није тако лако искоренити ову навику. Активно избјегавање додиривања лица да бисмо смањили ризик од инфекције захтјева ментални напор - а то је управо супротно од онога шта нам треба када смо под стресом.
Дакле, иако ово понашање има разлог, можете покушати да што више обратите пажњу на то да ли су вам руке чисте прије него што кренете да се умирите на овај начин.
