Научници дуго знају да је недостатак сна лош за срце. Међутим, тек сад почињу да схватају тачно како непроспаване ноћи изазивају штету на срцу.
У новој студији истраживачи Универзитета у Упсали открили су да само три ноћи лошег сна око 4 сата – покрећу промјене у крви повезане са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, написала је за професорка Медицинског и здравственог универзитета РЦСИ.
Истраживачи су проучавали инфламаторне протеине у крви. То су молекули које тијело производи када је под стресом или се бори против болести. Када ови протеини остану повишени дуже вријеме, могу оштетити крвне судове и повећати ризик од проблема као што су срчана инсуфицијенција, коронарна болест срца и атријална фибрилација (неправилан рад срца) – навела је Куртисова.
Студија је обухватила 16 здравих младих мушкараца који су провели неколико дана у лабораторији, гдје је све, од њихових оброка до нивоа активности и изложености свјетлости, било пажљиво контролисано, додала је. Учесници су имали двије фазе: три ноћи нормалног сна (8,5 сати) и три ноћи ограниченог сна (4,25 сати).
Након сваке фазе спавања, мушкарци су морали да возе бицикли, а прије и послије тог тренинга високог интезитета тестирана им је крв. Истраживачи су мјерили скоро 90 различитих протеина у узорцима крви. Открили су да је недостатак сна изазвао јасан пораст инфламаторних маркера повезаних са срчаним обољењима.
И док вјежбање обично подстиче здраве протеине као што су интерлеукин-6 и БДНФ (који подржавају здравље мозга и срца), ови одговори су били слабији након лошег сна – написала је Куртисова.
Она је додала је запањујуће што су се промјене десиле код здравих и младих људи, и то послије само неколико ноћи лошег сна.
– То је забрињавајуће с обзиром на то колико је уобичајено да људи с времена на вријеме имају ноћ лошег сна, а чак један од четири особе ради у смјенама које ремете ове обрасце спавања. Истраживачи су такође открили да је доба дана када је крв узета било важно: нивои протеина су варирали између јутра и вечери, а још више када је сан био ограничен.
– Ово сугерише да сан утиче не само на оно што се налази у вашој крви, већ и на то када су те промјене највидљивије. Иако нас савремени живот често подстиче да жртвујемо сан зарад посла, дружење или времена проведеног пред екраном, студије попут ове подсећају нас да тијело све биљежи, тихо, хемијски и без компромиса – закључила је Ени Куртис.
Џонатана Седернес, доцент Универзитета у Упсали и вођа студије, рекао је да је овом студијом, објављеном у журналу Биомаркер Ресеарцх, побољшано разумијевање утицаја спавања за кардиоваскуларно здравље. Већина великих студија о вези недостатка сна и ризика од кардиоваскуларних болести фокусирана је на старије појединце који су већ имали повећани ризик од таквих болести.
– Зато смо ријешили да то проучимо код младих и здравих појединаца послије само неколико непроспаваних ноћи. Важно је нагласити да је физичка активност помогла са неким негативним ефектима лошег сна. Али само вјежбање није могло да замјени основне функције сна – рекао је он у саопштењу Универзитета у Упсали.
