Већ деценијама јаја се неоправдано налазе на црној листи намирница које се повезују с повећаним ризиком од срчаних болести.
Главни кривац? Холестерол из жуманца. Иако бројна научна истраживања упорно разбијају ову заблуду, многи и даље вјерују да су јаја опасна за здравље срца. Ипак, пракса и савремена медицина све више показују другачију слику – а један индијски љекар одлучио је да то докаже на сопственом тијелу.
Индијски ендокринолог др Дип Дута недавно је на платформи X подијелио занимљив лични експеримент: током 18 мјесеци свакодневно је конзумирао четири јаја, што је укупно 28 јаја седмично. Резултати? Ниво холестерола и триглицерида остао је стабилан, а забиљежен је чак и пораст „доброг“ ХДЛ холестерола.
Упркос чињеници да једно жуманце садржи око 186 мг холестерола, његово искуство – као и бројна научна истраживања – потврђују да прехрамбени холестерол има релативно мали утицај на укупан ниво холестерола у крви. Наиме, када тијело унесе више холестерола храном, јетра аутоматски смањи сопствену производњу – чиме се одржава равнотежа, преноси Клик.
Нису сви једнако осјетљиви на прехрамбени холестерол
Наука каже да отприлике 70 одсто људи уопште не доживљава значајну промјену у нивоу холестерола након конзумације јаја. Код преосталих 30 одсто може доћи до благих повећања, али ни то обично не прелази границе здравствене безбједности.
Важно је напоменути да је др Дута практиковао и друге здраве навике – уз уравнотежену исхрану богату поврћем, дневно је трчао између три и пет километара. Током експеримента успио је да смрша 12 килограма за девет мјесеци.
Колико јаја је „безбједно“ појести?
Нутриционистичке смјернице најчешће наводе да је од 1 до 3 јаја дневно сасвим безбједно за већину људи. Физички активне особе, укључујући спортисте, могу без проблема конзумирати и до шест јаја дневно, под условом да им је остатак исхране уравнотежен и богат квалитетним намирницама – поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима.
Права пријетња срцу не долази из јаја
Према ријечима др Дуте, права опасност за здравље кардиоваскуларног система не лежи у јајима, већ у савременим прехрамбеним навикама. Индустријски прерађена храна, високи удио рафинисаног шећера, лоше масти и пржена јела далеко су већи непријатељи здравља срца од једног жуманца.
Информације или дезинформације?
На крају, др Дута упозорава на штету коју митови и неутемељене тврдње могу нанијети јавном здрављу. У свијету преплављеном дезинформацијама, наглашава потребу да се ослањамо на научно утемељене податке и клиничка истраживања – а не на насумичне савјете с друштвених мрежа и непровјерене изворе.
