Иако одређене врсте пиринча могу имати више влакана, протеина или антиоксиданата, све врсте пиринча могу се уклопити у хранљиву и избалансирану исхрану. Пиринач је основна храна у многим земљама и постоји много варијанти овог популарног зрна које се разликују по боји, укусу и нутритивној вриједности.
Врсте пиринча
Смеђи пиринач
Смеђи пиринач је пиринач цијелог зрна коме је уклоњена спољашња заштитна љуска. За разлику од бијелог пиринча, он још увијек садржи слој мекиња и клице, који садрже значајну количину хранљивих материја. На примјер, мекиње смеђег пиринча садрже флавоноидне антиоксиданте апигенин, кверцетин и лутеолин. Редовна конзумација хране богате флавоноидима повезана је са мањим ризиком од хроничних стања. Смеђи пиринач пружа сличне количине калорија и угљених хидрата као и бијели пиринач, коме су уклоњене мекиње и клице. Међутим, смеђа сорта има нешто више влакана и протеина. И влакна и протеини подстичу осјећај ситости и могу вам помоћи да одржите умјерену тежину. Штавише, влакна могу помоћи у регулисању шећера у крви и инсулина, хормона који подржава контролу шећера у крви.
Црвени пиринач
Сорте црвеног пиринча, као што су хималајски црвени пиринач и тајландски црвени карго пиринач, су дубоко пигментисане и садрже импресиван низ хранљивих материја и корисних биљних једињења. Овај тип има више протеина и влакана од сорти бијелог пиринча, али оно што је код њега посебно је садржај антиоксиданата. Као и црни пиринач, препун је флавоноидних антиоксиданса, укључујући антоцијанине апигенин, мирицетин и кверцетин. Истраживања показују да црвени пиринач има знатно већи потенцијал за борбу против слободних радикала и да садржи веће концентрације флавоноидних антиоксиданата од смеђег пиринча, пише Хеалтхлине. Флавоноиди могу помоћи у смањењу упале у вашем тијелу, одржавању нивоа слободних радикала под контролом и могу смањити ризик од хроничних стања.
Црни пиринач
Сорте црног пиринча, као што су индонежански црни пиринач и тајландски јасмин црни пиринач, имају дубоку црну боју која често прелази у љубичасту када се кува. Овај тип се понекад назива забрањеним пиринчем, јер се каже да је био резервисан за краљевске породице у старој Кини. Истраживања показују да црни пиринач има највећу антиоксидативну активност од свих сорти, што га чини хранљивим избором. Црни пиринач је посебно богат антоцијанинима, групом флавоноидних биљних пигмената који имају моћна антиоксидативна и антиинфламаторна својства.
Бијели пиринач
Бијелом пиринчу је уклоњена љуска, мекиње и клице. Иако овај процес продужава рок трајања коначног производа, хранљиве материје и корисна биљна једињења која се налазе у мекињама и клицама губе се током обраде. Као резултат тога, садржи мање влакана, протеина и одређених витамина и минерала него смеђи пиринач. Такође има много мање антиоксиданса од смеђих, црних или црвених сорти. С друге стране, бијели пиринач је често обогаћен витаминима Б и гвожђем. Стога, одређене врсте бијелог пиринча могу заправо имати више ових микронутријената од смеђег пиринча. Бијели пиринач такође има виши гликемијски индекс од смеђег пиринча, што је мјера колико одређена храна утиче на ниво шећера у крви. Хлађење бијелог пиринча након кувања омогућава стварање врсте влакана званог отпорни скроб, што може помоћи у смањењу његовог утицаја на ниво шећера у крви.
