Луна из Крушевца била је један од инфлуенсерских пионира, али са контентом из Лондона. Сви су се прије више од деценије смијали њеним интересантним видеима на Јутјубу у којима је показивала свој нови ајфон, али и лице мазала нутелом како би подмладила кожу.
Прије 20 година одлучила је да промијени живот и окуша срећу у престоници Велике Британије, али као једна жена широких схватања и ослобођена стега свих врста традиционализма и очекиваних модела понашања, почела је да објављује ‘праинфлуенсерски’ садржај и постала јако популарна на Балкану. Ипак, све вријеме је имала жељу да пронађе мало мира од ужурбаног лондонског живота и јавног посла, а Острог јој је некада био идеално мјесто да посложи своје емоције и мисли. Сада, послије четврт вијека, коначно је успјела да оде, али Луна не би била Луна да све то није снимила.
– Много пута сам покушавала да одем и преко агенција из Србије и преко агенција из Лондона, планирала сам и са неким људима. Али, увјерила сам се да се на Острог иде онда када вас Свети Василије позове, то је жива истина. Неколико пута сам покушавала, али нисам успјела. А сада смо се око пута договориле у једном дану. Нас три пријатељице смо одлучиле да одемо – испричала је у свом влогу на Јутјубу, након што је подсјетила како је оставила добро плаћен посао у Дирекцији за урбанизам у Куршевцу и отишла у Лондон са дјецом, сином и кћерком, који су близанци.
Било им је потребно пет година да се снађу, а чак 25 од посљедње посјете Острогу да поново нађе времена за пут и обилазак. Након што су три пријатељице организовале у посљедњем минуту, кренуле су на незгодан пут, који нису осјетиле.
– Никада се ништа није десило на Острогу, иако су страшне кривине до манастира. Када смо стигли у двориште манастира, сав умор је нестао. Осјетила сам неописив спокој. Разговор са монахом нам је посебно значио. Сав терет који сам осјећала је нестао. Помогао ми је да ослободим душу и оставим иза себе терет који сам годинама носила. Посебан утисак ми је оставио моменат кад ми је монах рекао да у манастиру постоје рупе. Узео је моју руку и убацио у једну од шупљина, а унутра је била вода. Усред стијене вода – право чудо”.
У манастиру влада умирујића тишина, а мјесто гдје почивају мошти Светог Василија за Луну је имало посебну енергију.
– На уласку у манастир постоји истакнуто правило облачења – жене треба да носе сукње и мараме, а мушкарци панталоне и мајице дугих рукава. Поклоници добре воље, носе и дарове монасима, то може бити, кафа, шећер, уље и други дарови, такође остављају се добровољни прилози. Вјерници након поклањања моштима Светог Василија Остришког, могу да запишу на папирићима имена за здравље и за упокојене које монаси читају у молитвама”.
Постоји старо правило које се поштује у народу и које гласи да са Острога не смијете ништа да узмете из манастира, чак ни камен и цвијет. Вјерници могу у манастирској продавници да узму освештану воду и уље из кандила.
По легенди, Свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутро затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато вјерујући народ који креће пут Острога често, поред уља и вина, на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Вјерници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посјете светињу, остављају их да преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима.
Људи се често питају “ко не смије да уђе у манастир Острог”, али уколико поштујете правила понашања манастира и приступате чистог срца, свако је добродошао.
