Врло често чујемо да се грађани јављају љекарима након што су јели парадајз, краставац, јагоду, лубеницу или дињу. Тровање храном могао би бити један од разлога, а главни узрок таквог стања могли би бити пестициди којима је воће и поврће третирано, што се, уколико се конзумира у већој количини, негативно одражава на људски организам.
Ипак, прскано нужно не значи да је лоше, уколико је савјесно третирано, уколико се ради по прописима и води рачуна о каренци заштитних средстава.
"Своди се све код нас на одговорност произвођача, да ли они правилно употребљавају пестициде уколико их користе, а већина их за неку производњу гдје се пуно улаже и очекује се нека зарада, наравно, да би се то остварило, мора се урадити прскање. Имамо и проблем због климатских промјена, појаву инсеката, болести, свега, значи, прскање је нужно али то не мора да значи да је здравствено незбезбједно, уколико се примјени по прописима. И наравно, произвођачи треба да поведу рачуна о каренцама и наравно, о броју третмана једног препарата. Сваки препарат има дозволу за употребу један до два пута, евентуално три, али углавном један до два пута у току године. И о томе се јако треба водити рачуна, да се са једним препаратом не прска пет пута у току године јер добијате аутоматски производ који није безбједан за исхрану“, рекла је агроном Гордана Гајић.
Оно што је неопходно јесте да надлежни узоркују сезонско воће и поврће, како би се са сигурношћу могло утврдити који је то остатак пестицида присутан као и то да ли је и чиме прскано. У те податке, купци ипак немају увид, па су и даље несигурни шта купују, а касније и конзумирају. Зато су поједини одлучили да ствар преузму у своје руке па у својим баштама, посију онолико колико им је неопходно за свакодневну употребу. Само тако, кажу, сигурни су у квалитет.
У топлим љетним данима Зелена пијаца у Бијељини ипак пунија него икада. Највише се купују лубеница, диња, нектарина, бресква, лимун, а од поврћа предњаче парадајз и краставац. Све је из домаће производње, али, кажу продавци, тренирано је онолико колико је то и дозвољено.
"Третирати се мора, сами знате да не може ништа да опстане да се не третира. Само рецимо, пар људи са којима ја радим, они пазе да прође та каренца, то је онај период од прскања до брања. Ови препарати што су мало скупљи, два, три дана траје та каренца и може се брати, а ови што су јефтинији, код њих је мало дужа каренца. Значи, прска се нормално, али све се пази и све се гледа. Макар код ових људи што им вјерујемо. А сад, не можемо ми за свакога гарантовати“, каже продавац на Зеленој пијаци у Бијељини Оленија Трифковић.
Ријетке су тезге на којима се може пронаћи пољопривредни произвођач који је са њиве поврће и воће из сопственог узгоја донио на полице за продају. Један од таквих продаваца је Љиљана Лазић из Трњака код Бијељине. Иако у овој сушној години муку мучи са недостатком воде, успјела је да произведе мале количине поврћа на површини од пет дунума.
"На нашем имању паприка се не прска. Ништа не стављамо, ни онај најобичнији, само вода и кад посадимо, мало ђубрета вјештачког морамо да бацимо, растопи се кап по кап. Али је здраво, непрскано. Кад тебе заболи стомак, појео си дињу, појео си нешто. Ми исто наше диње имамо и лубеницу, кад једемо нема проблема нико са стомаком. Паприку исто, да каже покварио је стомак, од краставца исто или нечега, не. То је све непрскано, онај најобичнији препарат, што каже треба сачекати седам дана, али ми ни то прскамо, вјерујте нам. То је потпуно здраво“, каже продавац на Зеленој пијаци у Бијељини Љиљана Лазић.
Посебан ризик представља складиштење и промет хране у љетним мјесецима. Зато је на грађанима да процијене какво воће и поврће купују и код кога. Најважније је пронаћи произвођача у чију производњу вјерују, а за оне храбре, препорука је оснивање баште, бар за сопствене потребе.
