Васкрсење Христово централни је догађај у цјелокупној хришћанској историји који се прославља уз бројне обичаје у православном свијету и међу Србима, од којих је најпознатији фарбање јаја и њихово даривање.
Јаје је симбол обнављања природе и живота, васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају. Јаја се, по устаљеној традицији, боје на Велики петак, а црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је боја истовремено и боја васкрсења, кога нема без страдања и смрти.
Од давнина јаја се фарбају разним бојама. Код домаћица на селу одржали су се обичаји да се за фарбање користе разне биљке, почев од луковине, рујковине, коприве и других биљака.
Бојење јаја, један од најљепших српских обичаја, није се искоријенио чак ни у градовима.
На тај дан се ништа друго и не ради, а код фарбања јаја, домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освештане водице – васкршње или богојављенске.
На ишараном јајету се обично пише X.В. и В.В. /Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе/, цртају крстићи, цвјетићи и друге лијепе фигурице, а у новије вријеме израђују се специјалне наљепнице од папира или пластике и оне се могу лијепити на јаја.
ЗАШТО СЕ ЈАЈА ФАРБАЈУ У ЦРВЕНУ БОЈУ?
Фарбање јаја се везује за причу о Марији Магдалени, сљедбеници Исуса Христа, која је дошла у Рим да проповиједа хришћанство и том приликом је цару Тиберију као поклон дала корпу јаја.
Цар није вјеровао у Христово васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бијела јаја у корпи промијенила боју, па је у том тренутку Марија рекла “Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена.
Друга прича каже да је Марија Магдалена три дана након Исусовог распећа посјетила његов гроб и да је том приликом носила корпу са куваним јајима како би подијелила женама које тугују.
Када је стигла, камен са улаза у гробницу је био помјерен, а гроб празан, а у том тренутку су јаја у корпи промијенила боју у црвену.
Постоје и легенде о мајци Исусовој, Марији Богородици, која је била присутна на распећу свог сина на Велики петак, а према једном од предања са собом је понијела кувана јаја, на која је капнула крв са Исусових рана, која је јаја обојила у црвено.
Још једно предање гласи да је Марија, мајка Исусова, преклињавши војнике да буду мање окрутни према њеном сину, поклонила сваком по јаје, а да су њене сузе падале на јаја и бојила их у специфичну црвену боју.
ЈАЈЕ – ЧУВАРКУЋА
У суд на шпорету када проври вода са бојом, домаћица у њега, у тишини, спушта јаја, која буду и ишарана разним мотивима, пазећи да равномјерно буду обојена, а прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”. То прво јаје се фарба црвеном бојом која симболизује невино проливену Исусову крв.
Јаје-чуваркућа се чува цијеле године и како само име каже чува кућу и укућане. Чуваркући се у нашем народу приписује магијска моћ, тјера зле силе од куће и укућана.
Чуваркућа се чува све док се не ишара ново јаје сљедеће године, јер се за њега вјерује да чува кућу од спољних несрећа, као и да доноси благостање и срећу у дом, па је многи чувају у посебним украсним посудама.
Ово јаје се понекад закопавало у двориште или поље јер се вјеровало да штити усјеве. Ипак, приликом руковања “чуваркућом” требало је бити опрезан, јер се вјеровало да би било каква грешка донијела лошу срећу.
У неким крајевима код Срба постоји стари обичај да се офарбана чуваркућа ноћ пред Васкрс остави да преноћи у води са босиљком, дреном и биљком здравцем, а породица би се на васкршње јутро умивала том водом да би сви били здрави током цијеле године, поготово дјеца.
Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења, боја хришћана и цркве.
ВАСКРШЊЕ СЛАВЉЕ
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника, домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу, послије које се народ међусобно поздравља ријечима – “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе” и тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе, домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу.
Уколико се не зна да отпјева васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника, а послије заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.
Трпеза је често богата јер је Васкрсу, према обичају, претходио седмонедјељни васкршњи пост, најдужи у години.
Један од обичаја је да се на Васкрс једу јагњетина и говедина, јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од четири симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и апостола Јована Богослова.
Ипак, уколико би Васкрс пао прије Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.
За Васкрс се мијесе и посебни хљебови. У источној Србији и неким дијеловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим цијелим јајетом – ковржњак, које су међусобно размјењују са пријатељима.
КУЦАЊЕ ЈАЈИМА
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима које гости и домаћини између себе куцају. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани и почињу да се куцају, а побједник је онај чије јаје остане цијело, а која потом разбија себи о чело уз ријечи – “Христос васкрсе”, а остали му одговарају “Ваистину васкрсе”.
Приликом сваког куцања изговара се, такође “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”. Јаја се најприје куцају врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе.
На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело, а тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
