Сваке године, уочи Васкрса, у нашим домовима почиње један од најљепших празничних ритуала – фарбање јаја.
Домаћице почињу да припремају боје, луковину, восак, чипку и наљепнице, дјеца се радују шареним шарама, а у ваздуху се осјећа мирис празника и неке дубље, скоро заборављене повезаности с прецима. Али, у мору шарених боја и модерних украса, ријетко ко се запита: колико јаја заправо треба фарбати за Васкрс – и има ли тај број неко значење?
По старом православном обичају, број васкршњих јаја не би требало да буде произвољан. Фарба се тачно 33 јаја, као симболичан подсјетник на 33 године које је Исус Христос проживио на земљи до свог страдања на Голготи. Тај број није само случајност или препорука – то је тиха молитва у боји. Свако јаје представља једну Христову годину, један корак на путу жртве и спасења, један дио велике приче која је у основи наше вјере. Фарбајући 33 јаја, не чинимо само декорацију празничне трпезе – већ, без ријечи, учествујемо у једном древном чину сјећања, поштовања и духовне повезаности.
Наравно, у пракси, многе породице фарбају и више јаја – поготово ако су велике, ако се дијеле укуси, ако се дарују пријатељима. И то је лијепо и разумљиво. Али можда је баш ове године право вријеме да одвојимо тих 33 јаја, макар у мислима, макар у молитви. Да не заборавимо зашто то радимо. Да Васкрс буде више од обичаја – да буде жива вјера.
Прво јаје, као што сви знамо, фарба се у црвено и зове се “чуваркућа”. Оно не смије да се поједе, већ се чува у кући до сљедећег Васкрса. Оно симболише живот, Христову крв и побједу над смрћу. Поставља се на видно мјесто у кући – као штит, као благослов, као срце празника. Боје осталих јаја могу бити разноврсне – али ни оне нису случајне. Зелена доноси симбол прољећа и обнове, жута означава радост, сунце и свјетлост, плава представља мир, вјеру и небо. Свака боја има свој глас, своју поруку. А када их дјеца украшавају воском, листовима, травкама и чипком – та јаја постају породични амулети, мала умјетничка дјела, али и свједоци традиције која траје вијековима.
У времену када све више заборављамо суштину обичаја, можда је управо број 33 онај тихи подсјетник на дубину вјере коју носимо. Јер Васкрс није само празник јаја и колача, већ празник побједе живота над смрћу – и управо у томе је његова снага.
