О Марковом страдању су писали св. Григорије Богослов и блажени Теодорит. Према њиховим извјештајима, Марко је, у вријеме цара Константина, разорио неки "незнабожачки“ храм и многе сљедбенике из Аретусије превео у хришћанство.

Међутим, када је цар Јулијан ступио на престо, одустао је од хришћанске вјере, као и неки његови сљедбеници. Они су захтијевали да им Марко надокнади штету коју је причинио рушењем храма, али је он то одбио. Иако је био сасвим стар човјек, бацили су га на муке; шибали су га и понижавали, сјекли уши и мазали га медом како би га инсекти уједали. У намјери да ипак побиједе старца који је, према предању, без јаука подносио све муке, његови мучитељи су тражили симболичну суму коју је он могао да приушти.

Борио се против приношења жртава идолима

Ипак, Марко није желио ни на то да пристане. То је изазвало њихово дивљење, па су толико спустили суму, да је штета процијењена у бесцијење. Међутим, и поред тога, Марко није попустио и према предању, задивљени грађани су га пустили на слободу, па су се чак повели за његовим примјером и поново прихватили хришћанство.

Пратите нас и путем Вибера