У селу Медвеђа код Деспотовца, у Поморавском округу, Ђурђевдан не доноси само долазак прољећа већ и оживљава један од најнеобичнијих и најживописнијих обичаја у Србији – такозвану "крађу капија“.
На Ђурђевданско јутро, умјесто мирног призора дворишта, мјештане дочека изненађење: капије скинуте са ограда, наслоњене на бандере, дрвеће или бунаре у центру села.
Обичај се везује за ноћ уочи Ђурђевдана, који се у српској традицији слави 6. маја по новом календару. Празник је посвећен Светом Ђорђу и симболизује буђење природе, здравље, снагу, али и почетак љубави. Младићи из села те вечери или у зору скидају капије са дворишта у којима живе неудате дјевојке. Капије потом износе на јавна мјеста у селу, најчешће поред сеоске чесме или на раскрсницама, како би сви знали гдје се налази "слободно" срце.
Уклањање капије има симболично значење – уклањање препреке до срца дјевојке, порука да је спремна за удају. Овај шаљиви ритуал, иако неформалног карактера, друштвено је прихваћен и ишчекиван сваке године. У Медвеђи се преноси са кољена на кољено, и иако данас постоји више забавног духа него стварне брачне намјере, обичај и даље има своје мјесто у друштвеном животу села.
Ђурђевдан у Поморављу – спој обичаја, природе и заједништва
Ђурђевдан се у Медвеђи обиљежава и кићењем кућа и стоке ђурђевком, јутарњим умивањем на ријеци, изношењем хране на траву и окупљањем комшија на заједнички доручак. Према предањима, обичај „крађе капија“ потиче још из времена када су младићи на овакав начин показивали интересовање за дјевојке, а породице то прихватале као неизговорени знак удварања.
Село Медвеђа броји око 600 становника и једно је од ријетких мјеста у Србији које се активно труди да очува народне обичаје. Капије се домаћинима враћају до поднева, све протиче без инцидената, уз дозу смијеха и забаве. Старији мјештани подсјећају млађе на значај ових обичаја, а друштвене мреже помажу да се дух Ђурђевдана из Медвеђе пренесе и ван села.
.webp)
