Страх од смрти – познат и као танатофобија – није само пролазна мисао која вам с времена на вријеме падне на памет. То је онај тихи, упоран осјећај тјескобе који вас може пробудити усред ноћи, натјерати вас да преиспитујете здравље, будућност… и смисао свега. Ако избјегавате разговоре о смрти, осјећате нелагоду при помисли на властити крај или се једноставно бојите “непознатог”, нисте једини. Овај страх може тихо преузети контролу над вашим животом – али добра је вијест да га можете обуздати и научити живјети слободније.
Шта је танатофобија и како нас може блокирати?
Страх од смрти није само нелагода при помисли на крај живота – ријеч је о интензивној тјескоби која може отежати свакодневно функционисање. Тај страх је природан, али кад вас спријечи да живите, прераста у фобију.
Танатофобија се често сматра “коријенским страхом”, јер многе друге фобије (попут страха од летења или болести) потичу управо из страха од смрти. У таквом стању особа може избјегавати чак и благе ризике, бојећи се потенцијалног смртног исхода.
Страх од смрти може се манифестовати кроз низ емоционалних и физичких симптома:
• опсесивне мисли о смрти и здрављу
• избјегавање путовања, вожње или болница
• интензивна паника, вртоглавица, убрзан пулс и мучнина при размишљању о смрти.
Симптоми варирају, али оно што их повезује јесте стална присутност страха који вас гуши.
Шта су окидачи за танатофобију?
Иако нема једног узрока, стручњаци наводе неколико могућих окидача:
• Трауме и болести – искуства близу смрти могу трајно промијенити перцепцију.
• Смрт вољене особе у раној доби – посебно ако није постојало јасно разумијевање смрти.
• Религијска и филозофска увјерења – и вјера и њен изостанак могу играти улогу.
Занимљиво, истраживања показују да су особе које су изразито религиозне или атеисти мање склоне страху од смрти. Вјероватно због јаснијег оквира у којем размишљају о ономе што долази након.
Дијагнозу поставља стручњак за ментално здравље кроз разговор и анализу утицаја страха на ваш живот. Кључно је колико се често и интензивно страх манифестује, те мијења ли ваше понашање – попут повлачења из друштва или избјегавања ситуација које сматрате ризичнима.
Може ли се страх од смрти заиста побиједити?
Најчешћи облик лијечења танатофобије је когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ). У склопу терапије изложености (ЕРП), пацијент се у сигурном окружењу постепено суочава с темом смрти – кроз разговор, имагинацију или чак виртуалну стварност.
Избјегавање смрти као теме, заправо, погоршава стање, кажу психолози, а нормализирање разговора о смрти кључан је корак према ослобађању.
Може ли се страх од смрти заиста побиједити? Одговор је – да. Страх од смрти можда неће потпуно нестати, али можете га контролисати. Људи који прихвате властиту смртност кроз терапију и рефлексију често почну живјети пунијим и смисленијим животом.
