Доктори виде апсолутно све, од трудноће и рођења до смрти – али постоје тренуци које памте цијели живот.
Бити са пацијентима на самртној постељи често значи да су љекари и медицинске сестре ти који ће чути њихове посљедње ријечи, пише ЛАДБибле. Али шта ако их прогоне цијели живот?
То је оно што је један корисник друштвених медија желио да зна, што га је навело да пита људе на Редиту: „Које су биле најјезивије посљедње ријечи које сте чули од пацијента непосредно прије него што је умро?“ Одговори су били невјероватни. Више од 2.000 медицинских радника подијелило је своје приче, али ова је најстрашнија од свих.
Једна особа се присјетила застрашујућег тренутка када је жена признала да је видјела мушкарца обученог у црно само неколико тренутака прије него што се онесвијестила, што је доктора толико избезумило да послије тога није желио да буде у соби. „Драга старица рекла је медицинској сестри да жели да буде сва у бијелом. На питање зашто, рекла је -Човјек у црном је овдје. Погледала је у угао собе. Сестра је погледала, али тамо није било никога – каже он.
– Онда сам је замолио да опише шта је видјела, а она је рекла, ‘он је у црном и има цилиндар’. Затим је прошапутала „а очи су му црвене“ док су јој очи прелазиле преко собе до сестре, као да га гледа како нам прилази. Умрла је касније те ноћи. Али смрт је била неочекивана. Та соба ме је дуго прогањала након тога - додаје.
Затим је писао о 83-годишњој жени која је рекла: „Моја мама је овдје. Хоћемо ли да идемо?“, само да би умрла неколико минута касније. Друга старија госпођа је рекла: „Мислим да ћу данас умријети…“. Медицинска сестра је написала: „Провјерили смо виталне знаке и све је било у реду. Била је стабилна. Неколико сати касније имала је срчани удар. Не њене посљедње ријечи, већ посљедње што ми је рекла’.
Неко други се сјећао да је радио на одјељењу са људима који су имали деменцију и Алцхајмерову болест. Здравствена радница је написала: „Мој омиљени пацијент је прилично константно падао, па сам га често провјеравала. Дуго смо ћаскали и шалили се, али је у посљедње двије недјеље свог живота потпуно престао да прича и у ствари није прихватао никакве разговоре упућене њему. Завршила сам давање доза за вече и отишла да га видим прије него што сам отишла кући. Рекла сам му да идем да спавам и да ћу га посјетити сутрадан, а он ме је погледао у очи и тако се искрено насмијешио и рекао: ‘Изгледаш као анђео’. Мислила сам да је то тако слатко јер недјељама није дјеловао луцидно. Умро је сљедећег јутра’.
