Крхкост, или такозвани синдром крхкости, погађа између 7 и 12 процената људи старијих од 65 година и значајно утиче на квалитет живота – на дневној бази.
Стручњаци са престижног универзитета Johns Hopkins објашњавају да се крхкост дијагностикује када су присутна најмање три од ових симптома:
1.ненамјерни губитак тежине
2.смањена мишићна снага
3.стални осећај умора
4.веома низак ниво физичке активности
5.споро ходање.
Али добра вијест је да није све изгубљено. Нова студија објављена у часопису PLOS One пружа једноставно, али веома ефикасно рјешење: само 14 корака више у минути може побољшати функционалност и кондицију код старијих особа које су крхке или су на ивици да постану крхке.
Ходајући против слабости
„Открили смо да су људи који су могли да ходају само мало брже - у просјеку 14 корака више у минути - показали значајна побољшања у покретљивости, снази и издржљивости“, каже др Данијел Рубин, вођа студије и професор на Универзитету у Чикагу.
Другим ријечима, не треба вам скупа опрема, теретана или лични тренер. Све што треба да урадите је да устанете усред дана и прошетате – али мало бржим темпом него обично.
Зашто је то важно?
Крхке и предкрхке особе често се боре чак и са основним свакодневним задацима: одласком у продавницу, пењањем уз степенице, устајањем из кревета. Ово није само физичко ограничење, већ и психолошки терет. Успоравање доводи до изолације, депресије и бржег когнитивног пада.
Студије су показале да редовно ходање смањује ризик од инвалидитета за чак 28 процената, јача кости и мишиће, штити од дијабетеса и снижава крвни притисак.
Поред тога, ходање такође побољшава ментално здравље – може успорити старење мозга и смањити ризик од деменције.
Како знаш да ли ходаш довољно брзо?
„Једно од најчешћих питања које добијам је: Колико брзо треба да ходам?“, каже Рубин. Додаје да праћење откуцаја срца или разговор током ходања није најтачније, посебно за старије особе.
Зато он предлаже једноставно рјешење: користите метроном на мобилном телефону.
Ходајте 30 минута својим природним темпом и мјерите број корака у минути. Затим покушајте да повећате тај број за 5 до 10, објашњава он. Музика може помоћи, али само ако имате добро развијен слух за ритам. Алтернатива? Ритмично дисање – удисање кроз нос, издисање кроз уста – додатно смањује крвни притисак и смирује тијело.
Правилно држање и замах руку – често заборављени детаљ
Многи старији људи ходају погрбљено, што врши додатни притисак на кичму и отежава дисање. Важно је ходати усправно, гледајући напријед и са слободним замахом руку.
„Ходање није само покрет ногу, већ цијелог тијела. Замах руку треба да буде координисан са корацима, тако да се рука и нога на супротним странама крећу истовремено“, саветује Дана Сантас, стручњак за кретање и функционалну мобилност.
Ако се у посљедње вријеме осјећате све уморније, спорије и нестабилније док ходате, не чекајте да се стање погорша. Не морате да трчите маратон или да дижете тегове. Довољно је само брже ходање – буквално 14 корака више у минути.