Брза храна брише сигнал ситости и подстиче преједање. Сазнајте како вас индустрија заварава и гоји. Брза храна не само да гоји, већ и збуњује наш организам.
Научници упозоравају да ултрапрерађене намирнице, попут чипса, сладоледа и житарица за доручак, пролазе кроз индустријске процесе који их чине мање заситним.
Ове намирнице се праве од основних молекуларних компоненти кукуруза, пшенице и кромпира, које се претварају у скробну кашу. Та каша се даље прерађује у шећере и деривате који се брзо варе, заобилазећи природни сигнал ситости.
Произвођачи користе емулгаторе, вјештачке ароме и боје како би побољшали укус и изглед хране, али тиме додатно смањују нутритивну вриједност. Недостатак протеина и влакана доприноси осећају празнине и жељи за још.
Иако мислимо да једемо довољно, тијело не региструје унос као задовољавајући. То доводи до преједања, љутње и осећаја незадовољства. Студије показују да просечан Американац добија више од 60% калорија из ултра обрађене хране.
Осим гојазности, оваква исхрана може изазвати метаболичке поремећаје, инсулинску резистенцију и хроничне болести.
.webp)
