Сексуални живот партнера често се мијења током година брака. Док неки парови успијевају да одрже страст и редовну интимност, други временом постају више пријатељи него љубавници. Али колико је заправо нормално имати сексуалне односе у браку?
Да ли постоји нека “златна средина” и може ли недостатак интиме угрозити однос?
Постоји ли идеална учесталост односа?
Не постоји универзалан одговор на питање колико често парови треба да имају секс. Сексуални терапеути истичу да је то индивидуално и зависи од различитих фактора – година партнера, животног стила, здравственог стања, природног либида и квалитета односа.
Др Ијан Кернер, стручњак за сексуалне односе, наглашава да не постоји једнозначан број који важи за све, али истраживања показују одређене просјеке.
Шта каже статистика?
Студија др Дејвида Шнарха, спроведена на више од 20.000 парова, показала је да само 26 одсто њих има сексуалне односе једном недјељно. Већина парова упушта се у интимне односе једном или двапут мјесечно, док неки то раде још рјеђе.
Према подацима истраживања Универзитета у Чикагу, просјечан број односа међу вјенчаним паровима износи седам пута мјесечно, што је мање од два пута недјељно. Друге студије откривају да старији парови имају односе 2-3 пута мјесечно, док млађи просјечно уживају у интимности једном недјељно.
Може ли недостатак секса угрозити брак?
Сексуални терапеути сматрају да брак у коме се односи дешавају мање од 10 пута годишње спада у категорију “безсексуалних бракова”. То, међутим, не значи аутоматски да је брак у кризи, али може повећати ризик од емотивног удаљавања, фрустрација и несугласица.
Истраживања показују да редован секс јача интимност, смањује стрес, регулише крвни притисак и чак смањује стопу развода. Ипак, како истиче др Шнарх, недостатак односа не значи нужно да је брак осуђен на пропаст – све док партнери имају квалитетну комуникацију и налазе друге начине за изражавање блискости.
Како пронаћи равнотежу?
Најважније је да партнери разговарају о својим потребама и осјећањима. Сексуални живот није само питање квантитета, већ и квалитета. Уколико постоји емотивна повезаност, разумијевање и отворена комуникација, чак и парови са ређим односима могу имати срећан и стабилан брак.