Када људски мозак остане без енергије због дуготрајне физичке активности, он почиње да „једе“ сопствено масно ткиво и користи га као гориво, а то је показало истраживање мозга маратонаца.
Откриће указује на потпуно нову форму неуропластичности, што може да помогне људском мозгу да функционише током продуженог екстремног напора, пише СајенсАлерт.
Скенирање мозга учесника студије показало је да током маратонске трке, када је ниво глукозе у мозгу опасно низак, неки неурони почињу да „жваћу“ мијелин, липидима богата (масна) сусптанца која окружује аксоне нервних ћелија.
Слање поруке
Мијелин је познат по томе што помаже неуронима да шаљу поруке што ефикасније, али овај заштитни слој није само обичан статични изолатор, како су некад мислили научници. Нова истраживања сугеришу да неурони могу да користе овај масни слој и преобликују своју дебљину да би се адаптирали на промјене у окружењу.
Сада се чини да мождане ћелије могу чак да користе мијелин као гориво, али само ако је то неопходно.
Скенирање мозга 10 маратонаца (8 мушкараца и 2 жене) урађено прије и послије трке од 42 километра, шпански неуронаучници примјетили су велике промјене у маркерима мијелина у бијелој маси мозга, гдје су сконцентрисани ови масни омотачи.
Значајан губитак
Између 24 и 48 сати након маратонске трке тркачи су показали знаке значајног губитка количине мијелина у областима мозга повезаним са моторним функцијама и координацијом, као и са чулном и емотивном интеграцијом.
Двије седмице након догађаја маркери мијелина почели су да се враћају, а два мјесеца касније били су стабилизовани код шест учесника студије код којих је настављено скенирање мозга.
Студија је објављена у журналу Нејчр Метаболизм, преноси Аваз.
.webp)
