Била је то највиша птица која је икада ходала Земљом. Висока преко три метра, џиновска моа владала је Новим Зеландом хиљадама година. Овај огромни, бескрили биљојед хранио се дрвећем и жбуњем све до доласка људи, који су га истребили прије око 600 година. Њено сјећање данас живи само у усменом предању Маора и у хиљадама костију, мумифицираних остатака и понеком сачуваном перу, пише Гардијан.
Америчка биотехнолошка компанија Colossal Biosciences објавила је ове седмице да додаје џиновску моу на своју листу животиња које ће покушати да „оживи“, придруживши је вунастом мамуту, додоу и тасманском тигру. Објава је изазвала велико узбуђење у јавности, али и дубоку скепсу међу стручњацима који се питају да ли је уопште могуће вратити птицу која је нестала само вијек након доласка првих полинежанских досељеника.
Како оживјети изумрлог дивa?
Компанија са сједиштем у Тексасу планира да оживи птицу у наредних пет до десет година, у сарадњи са истраживачким центром Нгаи Таху на Универзитету у Кентерберију на Новом Зеланду. Пројекат наводно подржава редитељ филма Господар прстенова сер Питер Џексон са 15 милиона долара. Џексон, који је инвеститор у Colossal и страствени колекционар костију моа, изјавио је: „Нада да ћу поново видјети моу за неколико година даје ми више задовољства него било који филм који сам икада снимио.“
План је да се моа „врати из изумирања“ коришћењем древне ДНК извучене из фосила. Научници ће затим генетски модификовати геном њених најближих живих сродника, попут емуа. Из модификованих јаја излегле би се птице које ће, теоретски, носити генетски потпис некадашње мое. Оне би биле пуштене у ограђене просторе припремљене за њихов повратак у природу.
Маорски археолог Кајл Дејвис поздравио је овај пројекат. „Наши преци су живјели поред моа, а наша археолошка и усмена предања чувају знање о тим птицама и њиховом окружењу. Радујемо се што ћемо то знање комбиновати са најсавременијом науком у смјелој визији еколошке обнове“, рекао је он.
Контроверзе и етичка питања
Ово је најновија у низу најава компаније Colossal, која је у јануару прикупила 200 милиона долара и чија је процјењена вриједност достигла 10 милијарди долара. У априлу су тврдили да су „оживјели“ језовука, северноамеричког предатора који је изумро прије 13.000 година, створивши два сива вука генетски модификована да личе на његовог древног претка. Неколико недјеља касније, представили су „вунасте мишеве“ као корак ка оживљавању вунастог мамута, а такође планирају да оживе додоа, истребљеног у 17. вијеку.
Међутим, ове иницијативе изазивају све више критика у научној заједници. Многи истраживачи тврде да „оживљавање“ одвлачи пажњу са стварне еколошке кризе – масовног губитка биодиверзитета, гдје милион постојећих врста пријети изумирање. Такође се поставља питање да ли ће новостворени организми имати гдје да живе, јер су њихова некадашња станишта давно нестала или измијењена.
Истраживање објављено у Nature Ecology and Evolution закључује да трошење ресурса на оживљавање изумрлих врста може чак допринијети даљем губитку биодиверзитета.
– Појам „оживљавања“ је лажно обећање, више утемељено у егу него у истинској жељи за очувањем – рекла је Ароха Те Пареаке Мид из Међународне уније за заштиту природе. – Егоистично је и без етичких, еколошких или културних разматрања. Вратити се? Гдје? Какав живот? Слободно лутати?
Научна реалност: шта је заиста могуће?
Др Тори Хериџ, еволуциони биолог са Универзитета у Шефилду, одбила је понуду да се придружи савјетодавном одбору компаније Colossal, истичући да се такви пројекти не могу сматрати оживљавањем, већ научним експериментима.
– Да ли је оживљавање могуће? Не. Оно што можете створити је генетски модификован организам који може имати неке спољашње особине изумрле врсте. Овдје се не ради о повратку мамута, мое или додоа, већ о стварању нечег новог што ће имати непредвидив утицај на екосистем – каже она.
Такође указује на чињеницу да је понашање кључни дио сваке врсте. – Не можете створити мамута на основу генома. Слонови уче понашање у крду. Ако уклоните матријарха, настаје хаос. Исто ће бити и са овим покушајима.
Одговор компаније Colossal: Имамо алате
Компанија Colossal тврди да њихов рад може помоћи у обнови изгубљених еколошких функција и угроженим врстама попут америчког црвеног вука. Представници снажно одбацују тврдње да оживљавање није могуће.
Професор Ендру Паск, који води пројекат моа, каже: – За многе врсте на ивици изумирања, једина нада је у генетској обнови. Ако створимо геном 99,9% идентичан оригиналу, добијамо животињу подједнако сличну као што су двије различите јединке некада биле у оквиру популације.
Међутим, Ник Роленс, стручњак за моа са Универзитета у Отагу, сматра да је све то на граници фантастике. – Ово је Јурски парк са веома малим шансама за успјех – закључује он.
– Геном страшног вука има 2,5 милијарди слова. Ако је 99% идентичан геному сивог вука, то и даље значи преко милион разлика. А они су промијенили само 20 слова на 14 гена. Створили су дизајнираног сивог вука. Тако ће бити и са моом.
(Индекс)
