Kada je 2016. godine pročitala tekst o dvoje naučnika sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) koji proučavaju reakcije mozga na muziku, jedna žena iz Konektikata osjetila je potrebu da im pošalje imejl. „Imam zanimljiv mozak“, pisalo je između ostalog.
Zahtijevajući potpunu privatnost pacijentkinja je zahtjevala da se samo njeni inicijali E.G. spominju u ispitivanju.
Kod njenog mozga je veoma čudno to što mu nedostaje veliki dio lijeve strane za koju naučnici misle da je zadužena za govor.
Pošto nije bila dobar kandidat za njihovo ispitivanje, naučnici sa MIT uputili su je kod svoje koleginice Eveline Fedorenko, koja se bavi kognitivnom neurologijom. Bio je to početak plodne saradnje.
Prva studija na mozgu E.G. objavljena je nedavno u časopisu Neuropsychologia, a Fedorenkova planira da objavi još nekoliko.
Činjenica da joj fali veliki dio mozga imala je, začuđujuće, veoma malo efekta na život E.G., koja je sada u šestoj deceniji. Ne samo da je završila fakultet, već je imala impresivnu karijeru i, osim engleskog, odlično govori i ruski.
Da njen mozak nije tipičan saznala je 1987. godine u bolnici „Džordž Vašington“, gdje je skenirala glavu zbog sasvim drugog razloga.
Uzrok potpunog odsustva dijela lijeve strane mozga najvjerovatnije je bio šlog koji se desio dok je bila beba. Sada je taj dio njene lobanje ispunjen likvorom.
„Saznanje me je potpuno iznenadilo. Bilo mi je malo i gadno“, kaže E.G., koja dugo nikome nije govorila o tome, osim roditeljima i najbližim prijateljima.
Bez ikakvog smisla
Vremenom je prihvatila to kao životnu činjenicu, a tokom godina obraćala se raznim doktorima. Svi su joj rekli da njen mozak jednostavno „nema smisla“.
Jedan doktor joj je rekao da bi trebalo da ima redovne napade, drugi da ne bi trebalo da može dobro da govori. U jednom od testova na MIT-u, E.G. je na testiranju vokabulara imala 98 odsto.
Kaže da su je mnogi od tih doktora nervirali, jer su pravili zaključke i pretpostavke bez ikakvog ispitivanja.
S druge strane, Fedorenkova nije imala nikakva unaprijed formirana mišljenja o tome šta bi E.G. trebalo da može, a šta ne.
Za neurološkinju je rad na tako specifičnom mozgu bio ostvarenje sna. Do sada se smatralo da je lijeva strana mozga, posebno dio koji E.G. fali, odgovorna za učenje jezika, komunikaciju i razumjevanje.
Ipak, tačna uloga svakog dijela mozga i dalje treba da se otkrije, kao i način na koji čitav sistem funkcioniše.
„Znamo vrlo malo o tome kako se sistem razvija“, kaže Fedorenkova i objašnjava da bi bolje razumijevanje zahtjevalo skeniranje mozga djece između jedne i tri godine čija se sposobnost govora tek razvija.
„Nemamo potrebna oruđa da pažljivije proučimo dječji mozak u tom uzrastu“, objašnjava neurološkinja.
