Ако би на неки начин било могуће летјети кроз екстремне услове Нептунове атмосфере, могли бисмо искусити фасцинантан феномен дијамантске кише.
Према новој студији међународног тима истраживача, таква дијамантска олуја би могла бити релативно честа у цијелом свемиру.
Угљеник се може повезати у кристал на џиновским, леденим гасовитим планетама као што су Нептун и Уран због ултрависоких температура и великог притиска. Ти услови разграђују угљоводонике попут метана, омогућавајући атомима угљеника да се повежу и направе честице чврстог дијаманта.
На основу експеримената наведених у најновијој студији, у којој су процеси формирања дијаманата симулирани у лабораторијским условима, прагови температуре и притиска за ову врсту формирања дијаманата су нижи него што су научници мислили.
То би омогућило дијамантску кишу на мањим гасовитим планетама, такозваним мини-Нептунима. Постоји много њих за које знамо изван Сунчевог система. Ови налази би такође могли да објасне неке мистерије о Урановим и Нептуновим магнетним пољима.
"Ово револуционарно откриће, не само да продубљује наше знање о нашим локалним леденим планетама, већ има и импликације за разумијевање сличних процеса у егзопланетама изван нашег Сунчевог система“, каже физичар Зигфрид Гленсер из SLAC National Accelerator Laboratory.
Тим који стоји иза нове студије користио је европски КСФЕЛ (European x-ray free electron laser), рендгенски слободноелектронски ласер за праћење дијаманата који се формирају од полистиренског филма са угљоводоничним једињењем.
Ова конфигурација је омогућила тиму да добије бољи поглед на процес него што је то било могуће у претходним експериментима. То дуготрајно испитивање је сугерисало да, иако су интензиван притисак и супервисоке температуре и даље веома потребни, они можда не морају бити тако екстремни као што се раније мислило.
Што се тиче планета, ово сугерише да би се дијаманти могли формирати на мањој дубини него што су научници процјењивали - а то би онда значило да би честице дијаманта које се спуштају, повлачећи гас и лед заједно са собом, могле да утичу на магнетна поља планета.
За разлику од Земље, ледене планете попут Нептуна и Урана немају симетрична магнетна поља. То је до сада била мистерија - што сугерише да се магнетна поља не формирају у језгру планете - а дијаманти би могли да помогну да се то објасни.
"То би могло покренути кретање унутар проводног леда који се налази на овим планетама, утичући на стварање њихових магнетних поља“, каже физичар Мунго Фрост из Националне акцелераторске лабораторије.
Ово су све интригантне ствари које будуће студије могу детаљније размотрити. Посљедњих година, научници су се приближили разумијевању како овај процес може да функционише на удаљеним планетама и какве би посљедице могле бити.
Ко зна - можда ћемо једног дана моћи да урадимо неко стварно теренско истраживање у захтијевној атмосфери Нептуна и Урана, што ће нам омогућити да из прве руке видимо како се формира ова дијамантска киша.
"Дијамантска киша на леденим планетама представља нам интригантну загонетку за рјешавање“, каже Фрост.
Истраживање је објављено у часопису Nature Astronomy.
