Српска православна црква данас слави Часне вериге, дан посвећен Светом Петру, апостолу који је, по наредби цара Ирода, окован у вериге.
Патријарх јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Риму.
Евдоксија је сазидала Цркву Светог Петра и положила у њу ове вериге, заједно са онима у које је свети Петар пред своју смрт, био окован од цара Нерона.
Према народном предању, од Часних верига настаје блаже вријеме, јер Бог усијаним веригама почиње да загријава земљу.
У многим мјестима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке.
У српском народу постоји народни обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.
На данашњи дан нипошто не бисте смели да одете на пут јер се сматра да бисте тим чином оставили дом небрањеним, односно био би лакша мета за зле људе и непријатеље. У стара времена вјеровало се да би у случају да данас одете на пут дом могао да удари гром, да се запали летина, да стоку закољу вукови. Вјерује се и да ће она ко носи одијело шивено или купљено на Часне вериге погинути од грома.
Пошто на Часне вериге није такозвано црвено слово, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова. Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.
