Многи данас тврде да је разрађивање мотора код новог возила ствар прошлости.
Некада је то било обавезно, али данас је наводно производнја мотора достигла изузетно високе стандарде по питанју толеранција, обраде разних површина и уклапања разних дијелова, па никаква разрада није потребна.
Што би се рекло - сједи и вози како желиш. Али ту причу „кваре“ сами произвођачи аутомобила који ипак савјетују да се ауто првих нпр. 1.000 до 1.500 километара вози тако да се не иде у високе обртаје, да се не убрзава сувише јако, да се ауто не оптерећује сувише, да се не вуче приколица...
Коме сада вјеровати? Онима који су направили ауто или онима који тврде да се ипак боље разумију?
Да, напредовали су материјали, технологија израде, користе се квалитетнија моторна уља и тако даље, али ипак савјетујемо да послушате оне који су направили тај ауто.
Нажалост, мало ко чита упутство за употребу аутомобила све док не наиђе на неки озбиљан проблем. А у том упутству би требало да пише нешто и о коришћењу аута током првих стотина или хиљада километара.
У њему ћете наћи одређене смјернице, али даћемо вам савјете који важе генерално за већину возила.
Не „тјерајте“ мотор у високе обртаје. У упутству за многа возила није одређен максималан број обртаја, већ вас само упозоре да би „било лијепо“ да га током почетног периода поштедите високих обртаја.
Код бензинаца то обично значи да не идете преко 3.000-3.500 о/мин, мада и ту може да буде драстичних разлика пошто савремене турбо бензинце у свакодневној вожњи углавном нема ни потребе „тјерати“ преко 2.500 обртаја.
И код дизелаша углавном нема потребе да прелазите 2.500 обртаја.
Слично важи и за оштра убрзања – савремени турбо мотори одлично „вуку“ од невјероватно ниских обртаја, без обзира да ли је ријеч о бензинцима или дизелашима, па многи возачи несвјесно и непотребно претјерују са притискањем папучице гаса при само нпр. 1.500 о/мин.
Једноставно – имају осјећај да возе ауто са много више коња него што ауто заиста има, па адреналин и емоције надјачају разум.
Дакле – нежно са папучицом гаса, бар у првих 1.000 километара. Притом будите нарочито блажи у вожњи док мотор не достигне радну температуру.
Много кратких вожњи и хладних стартова, нарочито зими, веома лоше утичу на било који мотор, а код потпуно новог могу да имају још негативнији утицај.
Не преоптерећујте ауто теретом или путницима, колико год сте жељни да провозате троје-четворо пријатеља у свом новом љубимцу, при чему ћете сигурно бар једном да чујете: „Дај му мало гаса, да видимо како иде“.
Такођер избјегавајте и вучу приколице првих 1.000 до 1.500 километара.
Током периода разраде мотора често мијењајте број обртаја. То се постиже врло лако - нормалном вожњом у свакодневном саобраћају.
Немојте да изађете на неки регионални пут и већину времена проведете возећи константном брзином док не пријеђете 1.000 километара у жељи да што прије разрадите мотор, како не бисте морали више да размишљате о томе.
Ипак, трудите се да избјегавате „шпиц“ и саобраћајне гужве колико је то могуће. Једноставно, возите нормално, тамо гдје има раскрсница, семафора, кривина, уобичајеног саобраћаја – тако ћете мијењати степене преноса у мјењачу, број обртаја мотора, користити кочнице...
Подсјетимо се да не треба разрадити/уходати само мотор, већ и бројне друге дијелове, системе и компоненте.
На примјер, дјелује нелогично, али потпуно нове гуме немају најбоље пријањање – тек након неколико стотина километара оне достижу свој пун потенцијал по питању доброг држања на асфалту.
Ту су и кочнице. Потпуно новим плочицама треба да се скине одређени слој како би се стигло до материјала који боље хвата диск, али и да плочица и диск остваре добро налијегање. Зато првих неколико стотина километара будите благи са кочницама. Треба да их користите што више, али без оштрог кочења (осим у случају нужде – то се ваљда подразумијева).
Генерално се савјетује и избјегавање високих брзина, пошто отпор ваздуха при високим брзинама може да представља озбиљно оптерећење за мотор.“
(Половни аутомобили)
