Конзервирана туна у Европи има високу концентрацију живе која премашује границу за другу рибу, наводи се у новом извјештају невладине организације "Блум", фокусиране на очување морске околине те организације за права потрошача "Фудвоч", преноси "Еуро њуз".
Невладине организације анализирале су готово 150 конзерви туне из пет европских земаља: Њемачке, Уједињеног Краљевства, Шпаније, Француске и Италије. Открили су да су сви производи садржали живу и да је 57 одсто узорака премашило границу од 0,3 дијела на милион (ппм) која се односи на другу рибу.
"Оно што завршава на нашим тањирима представља колосални ризик за јавно здравље који се не разматра озбиљно", рекла је новинарима Карин Жакмар, извршни директор "Фудвоч Франс".
Просјечан Европљанин годишње конзумира више од 2,8 килограма туне, углавном конзервиране. Међутим, процес конзервирања значи да се концентрација живе удвостручује или утростручује у поређењу са свјежим производом, према "Блуму".
Тренутно, европски стандард поставља максималан ниво живе на један ппм.
"Нећемо одустати док не постигнемо строже европске стандарде", рекла је Жакмар.
У међувремену, Европска агенција за сигурност хране (ЕФСА) поставила је 2012. године дозвољени седмични унос на 1,3 микрограме живе по килограму тјелесне тежине. Поређења ради, та мјерау САД износи 0,7 микрограма, саопштиле су невладине организације.
"Ако примијенимо максимални праг одређен европским прописима, сватко ко има више од 79 килограма биће у опасности након конзумирања једне порције. Дакле, која је сврха ових стандарда?" рекла је Џули Гутерман из "Блума", која је водила 18-мјесечну истрагу.
Европска комисија је у изјави достављеној "Еуро њуз Хелти" рекла да су "максимални нивои живе у храни утврђене на темељу података о стварној појави живе у храни у свакодневном животу".
Невладине организације су у међувремену тврдиле да је велики утицај лобија индустрије туне поставио норме током 1980-их и 1990-их.
Које ризике по здравље доноси жива у храни?
Метил жива, иначе најчешћи облик живе у храни, класификована је као "могуће канцерогена за људе", што значи да би могла изазвати рак. Према подацима Свјетске здравствене организације, труднице и дјеца посебно су осјетљиви на високе нивое метил живе.
"Жива је дефинитивно неуротоксин. Токсична је за нервно ткиво, а посебно је токсична за формирање и развој мозга који се одвија у феталном животу и раном дјетињству", рекао је др Филипе Гранжан, професор медицине околине на Универзитету јужне Данске.
Изложеност фетуса метил живи може довести до проблема с когницијом, памћењем, пажњом, језиком, фином моториком и просторним видом.
"Једемо мале дозе кроз дуг временски период", рекла је Гутерман, објашњавајући да се те дозе акумулирају кроз вријеме у процесу који се назива биоакумулација. Исти објашњава зашто је туна посебно осјетљива на контаминацију живом.
Будући да су туне, баш као и други грабежљивци или дуговјечне врсте попут морских паса или сабљарки, више у прехрмбеном ланцу, оне се хране мањом рибом па тако акумулирају више живе током времена.
Жива је природно присутна у екосистемима кроз вулканске ерупције и шумске пожаре. Међутим, људске активности чине двије трећине извора живе, што укључује изгарање угљена и фосилних горива, постројења за спаљивање отпада и још много тога. Када жива ступи у интеракцију с бактеријама, попут оних присутних у океанима, она постаје метил жива, односно отровни и биоакумулативни спој.
Покренута међународна петиција
"Блум" и "Фудвоч" покренули су кампању позивајући на строже прописе, као што је смањење тренутног прага од један ппм на 0,3 ппм, који се примјењује на другу рибу.
Такође су покренули међународну петицију за десет највећих трговаца на европском тржишту: Керфор, Интермарш и Леклер у Француској; Клефор, Меркадона и Лидл у Шпанији; Конад, Куп и Еселунга у Италији; те Едека, Реве и Алди у Њемачкој, како би са својих полица уклонили производе изнад тренутног прага и информисали потрошаче о могућим здравственим ризицима.
ЕУ Комисија у међувремену је изјавила да "стално тражи најновије научне доказе како би осигурала да су наши прописи о сигурности хране чврсти и ажурни".
Рекли су да не постоје границе за даљње смањење тренутне највећег нивоа испод један ппм "без драстичног поремећаја снабдијевања храном".
"Важно је напоменути да постоје различите специфичне највеће дозвољене количине за различите врсте риба, јер, као што је већ објашњено, те дозвољене количине утврђују се на темељу података о њиховом појављивању", рекла је Комисија.
"Заиста, када се конзумирају велике количине најзагађеније рибе с највишим максималним нивоима, може се прекорачити подношљиви седмични унос", наводе, преноси "Тпортал".
