Света великомученица Параскева Римска, Трнова Петка, веома је поштована у нашем народу. Заштитници жена која је помагала болеснима и сиромашнима, због благости и чуда која је учинила за живота вјерници се и данас моле за спас од разних животних невоља, а за овај дан везује се велики број обичаја и вјеровања.
У српској православној цркви истог дана се обиљежавају и Трнова Петка и пренос моштију Свете Петке, па се празник назива комбинованим именом Света Петка Трнова.
Светитељка која ће након канонизације постати Трнова Петка рођена је са именом Параскева, почетком 2. вијека у Риму. Одгајана је у хришћанском духу, тад још непризнатом. Када су њени родитељи Агатон и Политеја умрли, сву имовину раздијелила је сиромашнима и замонашила се. Проповиједала је вјеру Исусову храбро, не кријући се, иако је живјела у вријеме најжешћих прогона хришћана.
Но, и она је доживјела судбину раних великомученика који ни по цијену живота нису одустајали од хришћанства. Због проповиједања забрањене вјере изведена је пред цара Антонина, који је ласкањима покушао да је поколеба.
"Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и љепотом. И рече јој: 'Дјевојко, ако пристанеш на мој приједлог и принесеш жртву боговима, постаћеш насљедница многих дарова и добара. Ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке.' На то светитељка неустрашиве душе одговори цару: 'Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, како каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу истријебиће се са земље."
Храбро се супротставила римском цару
Црвен од бијеса, император нареди да јој на главу ставе усијани шлем. Али, према предању, Параскеву је од ужареног метала спасила божанска роса. Због тог чуда, многи незнабошци почеше да вјерују у Христа.
"Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, да све проври на јакој ватри и да у то убаце светитељку. Међутим, она усред казана стајаше неповријеђена. Гледајући је такву, Антонин јој рече: 'Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку.'
Светитељка захвати руком врелу течност и баци је цару у лице, али он одмах ослијепе и стаде громко запомагати: 'Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинитога, па ћу и ја повјеровати у Бога кога ти проповиједаш'. Параскева се помоли и поврати вид цару. Антонин истог часа са својим тјелохранитељима повјерова у Христа."
По напуштању Рима, Параскеву су у још два града изводили пред судије и мучили је, али се увијек брзо опорављала. Побиједила је страшну змију и изашла неповријеђена из котла пуног истопљеног олова и смоле. Страдала је око 140. године након што су јој, по наређењу бездушног кнеза Тарасија, одрубили главу, а блажена душа отиснула се у царско небско.
По налогу бугарског краља Асена њени земни остаци однешени су у Трново и сахрањени у цркви названој у њену част. Мошти су касније пренијете у Цариград.
Света Петка Трнова и обичаји у српском народу
У Србији Параскеву Римску често мијешају са Преподобном мати Параскевом - Светом Петком, Гркињом, која се слави 27. октобра, иако двије светице дијели раздобље од скоро хиљаду година. Разликују се и по другачијим обиљежјима на иконама: Трнова Петка, заштитница слијепих, у рукама држи плочицу са урезаним очима, док Света Петка носи крст и гранчицу мирте.
На празник Параскеве Римске, кнегиња Милица је из Трнова у Љубостињу пренијела мошти Свете Петке. Стога се у српској православној цркви истога дана обиљежавају и Трнова Петка и пренос моштију Свете Петке, па се празник назива комбинованим именом Света Петка Трнова.
Трнова Петка се сматра женским празником. Многе жене посте седам дана, да би се 8. августа, на њен дан, причестиле. Не раде се кућни послови - не пере се рубље, не мијеси се хљеб, нема ручних радова, а негдје важи и правило да се пепео не износи из дома, да ни би угаснула снага. Дјевојчицама се облаче нове хаљине, а куће се ките вјенцима како би у њима владали слога и мир.
.webp)
