Предсједник Русије Владимир Путин признао је да је почетком 2000-их година наивно тумачио политику држава Запада према Русији, без обзира на богато искуство и рад у безбједносним структурама СССР-а.
"Ако се почетком 2000-их нешто негативно дешавало у политици Запада у односу на Русију, рецимо подршка сепаратизму и тероризму на територији Руске Федерације, са чим сам, као тадашњи обавјештајац ФСБ-а врло добро упознат, ипак сам то повезивао са инерцијом мишљења и акција", признаје Путин.
Вјеровао је, каже, да су на Западу заправо навикли да се боре са Русијом, имају стручњаке за то и немају гдје с њима, па тако по навици ратују са СССР-ом.
"Али то је било наивно гледање на реалност", додаје Путин у интервјуу који је дао новинару Павлу Зарубину.
"Без обзира што сам већ 20 година радио у органима безбједности, у Спољно обавјештајној служби СССР-а. Без обзира што сам послије био замјеник градоначелника Петербурга, директор ФСБ-а, директор Савјета безбједности и чак предсједник владе неко вријеме. Имао сам наивно гледиште да цијели свијет разумије шта се десило Русијом, да је постала сасвим друга држава, да нема идеолошке супротности нити основа за сукоб", објашњава предсједник.
Тек нешто касније се засигурно убиједио да су на Западу послије распада СССР-а и даље били расположени за уништење Русије, државе са највећом територијом на свијету и великим бројем становника ако се упореди са европским земљама. Као таква никоме јака није потребна, додаје.
"Жељели су да подијеле Русију, како је то предлагао амерички политичар Збигњев Бжежински, на пет дијелова и да их потчине себи, користе наше ресурсе, рачунајући да тако подијељени нећемо имати право гласа и нећемо моћи да бранимо националне интересе, како их бранимо како то ради јединствена руска држава", закључује предсједник.
