Српска православна црква и вјерници 21. јула прослављају Светог Прокопија, у народу је познат као огњени дан, а вјерује се да тада светац "иде земљом" и доноси благослов, али и казну, ако га не испоштујемо.
У појединим дијеловима Србије на тај дан се посебно празнује ради здравља дјеце, док се у неким забрањује купање.
.webp)
Прокопије је крсна слава појединих породица, а каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. Избјегавају се свађе и псовање.
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер Свети Прокопије 'иде' и благосиља младенце, а сматра се и заштитником дјеце, док су га славили каменоресци и бунарџије. На Светог Прокопија се не ваља купати на ријеци, избјегава се копање, чак и сахрањивање.
Ко је био Свети Прокопије?
Свети Прокопије био је хришћански мученик из 3. вијека, родом из Јерусалима. Прије него што је постао хришћанин, носио је име Неанија и био високи римски чиновник. По предању, послије чудесног виђења Христа, доживио је преображење и постао проповедник хришћанства. Због вјере је мучен и погубљен, а Црква га слави као великомученика.
Зашто се Свети Прокопије назива "Огњеним"?
У народу је познат као Огњени Свети, јер се вјерује да на овај празни небо може да "гори" - често су око овог датума забиљежене олује, громови и непогоде, које народ тумачи као Божју опомену. Због тога се на овај дан избјегавају тешки физички послови, нарочито рад са земљом - орање, копање и слично.
