Тунис је тражио изручење радикализованог Тунижанина који је у понедјељак у Бриселу убио двојицу Швеђана. Наводе да је нападач 2011. побјегао из затвора у којем је служио 26-годишњу казну, а белгијске власти захтјев су примиле прошле године, објавило је државно тужилаштво у Бриселу.
Захтјев за изручење, који су белгијске власти примиле у августу 2022., тада није обрадио за то надлежан судија из државног тужилаштва у Бриселу којем је прослијеђен двије седмице касније, преноси Индекс.
Ради се о "великој погрешци" која је у петак навече резултовала оставком белгијског министра правосуђа Винсента Ван Квикенборна.
У недјељу је шеф канцеларије државног тужилаштва у Бриселу Тим де Волф новинарима рекао да је "озбиљан недостатак особља у канцелрији јавног тужиоца у Бриселу одиграо улогу у свему овоме", али да "то није оправдање".
Признао је да је спис након што је запримљен несумњиво заборављен међу осталим судским предметима у ладици.
"Нико се не сјећа што се догодило с тим списом"
"Нико од колега који су били укључени у овај предмет не сјећа се што се догодило конкретно с овим списом прије годину дана. Нема трагова даље обраде", појаснио је Де Волф.
Починилац напада у понедјељак навечр Абдесалем Ласуд осуђен је "на више од 26 година затвора у Тунису 2005., али је из њега побјегао у јануару 2011.".
Тужилаштво је навело да су тунишке власти то "пријавиле 1. јула 2022. путем Интерпола". Тада се у документу спомињао само захтјев за његово изручење "због бијега из затвора", што није прекршај према белгијском закону.
У суботу навече министар унутрашњих послова Анелис Верлинден објаснила је да због мањка појединости у првој "црвеној потјерници" Интерпола којом се тражио Ласуд случај није одмах добио правни третман.
Тужилаштво у недјељу није прецизирало због чега је Тунижанин осуђен у својој земљи.
Више белгијских новина пише да је Ласуд проглашен кривим због неколико покушаја убистава.
Напад, чија су мета у понедјељак навече били шведски фудбалски навијачи уочи утакмице квалификација за Еуро 2024. против Белгије, поновно је покренуо расправу о томе у којој су мјери белгијске снаге безбједности способне за праћење радикализованих појединаца, нарачито имиграцијска служба.
