Сат Судњег дана постављен данас на 89 секунди до поноћи, што је најближе поноћи у његовој 78-годишњој историји.
На Сједињеним Државама, Кини и Русији је да поведу свијет даље од ивице. Опстанак човјечанства зависи од тренутне акције свјетских лидера, јавља магазин "Time".
Сат Судњег дана, који су основали Алберт Ајнштајн, Роберт Опенхајмер и научници са Пројекта Менхетн који су развили прве атомске бомбе, од 1947. симболично показује колико смо близу глобалној катастрофи. Нуклеарно оружје, климатске промјене, биолошке пријетње и нове технологије попут вјештачке интелигенције представљају егзистенцијалне ризике који оптерећују водеће научнике свијета.
Постављањем казаљки на 89 секунди до поноћи — секунду ближе него 2023. године — сат шаље сигнал да смо неприхватљиво близу катастрофе. Ово је најближе поноћи што смо икада били, показатељ екстремне опасности и јасна опомена да сваки тренутак кашњења повећава вјероватноћу глобалне несреће.
Свијету је потребна већа међународна сарадња, а не мања, како би се ови проблеми ријешили. У 2025. години надамо се да ће лидери препознати егзистенцијалну ситуацију свијета и дјеловати у интересу човјечанства предузимајући храбре кораке за смањење пријетњи нуклеарног оружја, климатских промјена и потенцијалне злоупотребе биолошких наука, као и нових технологија. Наставак тренутним путем био би опасан, пише "Time".
Рат у Украјини у сваком тренутку може довести до употребе нуклеарног оружја. Једна грешка, импулсивна одлука или погрешна процјена могла би бацити свијет у хаос. И то није једина зона конфликта која брине стручњаке. Око 30 земаља без нуклеарног оружја тренутно разматра развој сопствених арсенала, што подрива дугогодишње напоре за неширење нуклеарног оружја и експоненцијално повећава вјероватноћу нуклеарног рата. У међувремену, процес контроле нуклеарног наоружања пропада, а тренутни контакти на високом нивоу међу нуклеарним силама потпуно су недовољни с обзиром на постојећу опасност.
Пут напред није једноставан, али је јасан. Свијету очајнички требају лидерство, иновације и сарадња. Било да се ослонимо на споразуме о контроли наоружања из Хладног рата или на недавно примирје између Израела и Хамаса, наша историја показује да ривали могу преговарати за опште добро. Али свијет мора дјеловати брже.
"Нажалост, повлачење САД из Свјетске здравствене организације и Париског споразума представљају обесхрабрујуће знаке за почетак нове године", наводи овај магазин.
Ситуација је дубоко забрињавајућа, посебно за генерацију младих људи која има осјећај да насљеђује свијет са све већом дисфункцијом и опасношћу. За многе, будућност изгледа мрачно. Мноштво пријетњи баца тамну сенку неизвјесности и безнађа на свакодневни живот.
Према недавном истраживању објављеном у медицинском часопису "The Lancet", 57% младих од 16 до 25 година у САД изјавило је да су "веома или изузетно забринути" због климатских промјена. Имају право да брину — њихови лидери не дјелују довољно брзо. Према Свјетској метеоролошкој организацији, 2024. била је најтоплија година забиљежена до сада. Други индикатори, попут пораста нивоа мора и глобалних емисија гасова стаклене баште који покрећу климатске промјене, наставили су да се интензивирају, а екстремни временски догађаји и посљедице климатских промена погодили су сваки континент. Ипак, спремност свијета да се суочи са климатским промјенама и даље је недовољна, јер већина влада не спроводи значајне политике потребне за рјешавање климатске кризе, пише "Time".
Што се тиче нуклеарних пријетњи, друго истраживање показало је да млади најмање вјерују да је нуклеарно одвраћање "врло ефикасна" стратегија у поређењу са старијим генерацијама. Такође највише вјерују да нуклеарно оружје чини Америку "мање сигурном". Ипак, САД — као и друге земље које посједују нуклеарно оружје, попут Русије и Кине — настављају да шире своје арсенале, трошећи стотине милијарди долара који би могли бити уложени у ријешавање свјетских проблема на оружје које може уништити свијет више пута.
У међувремену, водећи научници страхују да свијет није припремљен за сљедећу велику пандемију. Појава, поновно појављивање и еволуција патогена настављају да пријете друштву. Птичји грип, или високо патогена авијарна инфлуенца (ХПАИ), шири се на стоку и прехрамбене производе, а нови људски случајеви су се појавили, стварајући потенцијал за нову пандемију.
"Time" још говори о изазовима вјештачке интелигенције, лажних вијести и "теорија завјере".
