Obraćajući se pristalicama u Zalajgersegu, povodom obilježava 66 godina od početka revolucije, Orban je rekao je da će sljedeća godina donijeti nekoliko izazova zajedno sa ratom u susjednoj Ukrajini.

"Rat na istoku i ekonomska kriza na Zapadu", rekao je Orban i dodao da postoji "finansijska kriza i ekonomski pad u EU".

On kaže da su Mađari 1956. godine naučili da je jedinstvo potrebno u teškim vremenima.

"Očuvaćemo ekonomsku stabilnost, svi će imati posao, možemo da branimo šemu ograničenja na računima za energiju, a porodice neće ostati same", rekao je Orban.

Ograničavanje računa za gas i struju bili su ključni u politici Orbana, ali su troškovi ove šeme porasli ove godine zbog rastućih cijena energije, stavljajući ogroman teret na državni budžet.

Vlada je bila prinuđena da ukine gornju granicu za domaćinstva koja više troše od 1. avgusta, a u decembru treba da raspravlja o izmjenama budžeta za 2023. godinu.

Budžet, koji je odobren u julu, predviđa privredni rast od 4,1 odsto naredne godine, dok je inflacija procijenjena na 5,2 odsto.

Međutim, te prognoze su zastarjele zbog skoka cijena. Inflacija je u septembru dostigla 20 odsto i još raste, a očekuje da će usporiti na jedan odsto 2023. godine.

Mađarska, koja još uvozi najveći dio svog gasa i nafte iz Rusije, doživjela je skok cijena energenata koji povećava njen trgovinski jaz i deficit tekućeg računa, za koji centralna banka kaže da bi ove godine mogao da dostigne skoro osam odsto BDP-a.

Forinta je ranije ovog mjeseca pala na rekordno nizak nivo u odnosu na evro i dolar, što je primoralo Centralnu banku da poveća kamatne stope u hitnom potezu 14. oktobra.