Британац Matthew Allick је 10 минута био клинички мртав, а сада је открио како се осјећао када се пробудио из коме и како је текао његов опоравак.
"Не сјећам се ничега када сам био клинички мртав, али сјећам се да сам се након буђења из коме осјећао као да сам спавао. Све је било мирно. То је био као миран сан", казао је, преноси Metro.co.uk.
Почео се осјећати лоше крајем аугуста 2023. године, борећи се с краткоћом даха и отицањем стопала.
"Отекла би, а онда би наредног дана спласнула па сам то игнорисао. Приписао сам то ноћним смјенама на послу, мислећи да се не крећем довољно, али онда сам почео да остајем без даха радећи једноставне ствари. Напримјер, ако бих пребрзо устао, осјећао сам се као да сам управо спринтао", казао је.
Једне радне суботе, колега га је позвао на спрат да погледају нови апарат за прављење кафе, а он се није могао попети уз степенице. Замолио га је да позове хитну помоћ. Љекари су утврдили да има неправилан рад срца.
Рекли су да вјероватно нема разлога за бригу, али су га из предострожности одвели у болницу. Када су стигли тамо, љекар га је замолио да оцијени своју бол на скали од један до 10.
"Рекао сам му да је прије била нула, али је одједном постала 11 од 10. Рекао је да не може бити 11, а ја сам рекао: 'Сада је 13'", испричао је. Након тога се срушио. Доживио је срчани застој узрокован плућном емболијом.
Љекари су му дали толико интензивну реанимацију да је изазвала унутрашње крварење. Сматран је клинички мртвим неколико минута прије него што су га реанимирали и ставили у кому.
Угрушци величине лоптице за крикет откривену су на његовом срцу и плућима па су хирурзи извели неколико захвата у покушају да их уклоне. То је укључивало кориштење катетера за раздвајање угрушака и вишеструке трансфузије крви, за које он сматра да су му спасиле живот.
Његова породица је упозорена да би он, ако се икада пробуди, могао бити мождано мртав. Када се пробудио три дана касније, био је потпуно свјестан и само је имао проблема с памћењем.
Казао је да се након буђења сјећао невјероватно мирно, као да се лагано буди из дубоког сна. Након неког времена, забринуо се да је парализован јер се није могао помјерати, али му се након тога постепено почео враћати осјећај у прстима.
Било му је тешко запамтити имена људи и препознати боје, али се временом опоравио. И даље се дешава да му отекну ноге и осјети бол у грудима.
"Никада се нећу потпуно вратити у нормалу јер ћу до краја живота пити лијекове за разрјеђивање крви", казао је.
