Вријеме до америчких избора, које су обје стране покушале да представе као најбитније у скоријој историји, сада се већ мјери у сатима, а многи страхови у вези са њиховим спровођењем и даље су присутни.
На републиканској страни ту је питање утицаја имиграната на исход избора, као и оптужбе да демократе у администрацији предсједника Џозефа Бајдена "увозе" гласаче. Технолошки милијардер Илон Маск се често оглашавао по овом питању на својој друштвеној мрежи Икс у протеклим мјесецима, док је кандидат за потпредсједника Доналда Трампа, Џеј Ди Венс, током гостовања у подкасту Џоа Рогана изјавио:
"Мислим да Камала Харис и демократе желе да овим милионима и милионима илегалних странаца дају право гласа. Они желе да их легализују, да им олакшају учешће на нашим изборима, а то у основи значи крај америчке демократије."
Бајденова администрација је више него удвостручила брзину којом се обрађују захтјеви за држављанство – у овој фискалној години је дужина овог процеса износила 4,9 мјесеци, док је 2021. он трајао 11.5 мјесеци, наводи "Лос Анђелес тајмс". Бајденова администрација је саопштила да је процес натурализације убрзан како би се смањила количина необрађених захтјева која се нагомилала за вријеме пандемије.
Иако је број натурализованих имиграната од 2020. године до сада сразмерно мали – према "Њузвику" он износи 3,5 милиона, у односу на више од 158 милиона људи колико је гласало на претходним изборима, овај часопис наводи да би њихов глас могао утицати у зависности од државе у којој се налазе.
Примјера ради, "Њузвик" наводи да је Пенсилванија, у којој је Бајден 2020. побиједио за око 80.000 гласова и која се сматра преломном и за предстојеће изборе, од 2021. до 2023. добила око 70.600 натурализованих држављана.
Амерички часопис наводи да потпуни подаци за друге "преломне" државе нису били доступни, али да комбиновани подаци за фискалне 2021. и 2022. указују да је у том периоду Аризона добила 31.000 нових држављана (Бајден је 2020. ту однио побједу за 10.000 гласова); Џорџија 46.000 (Бајден 2020. побиједио за мање од 12.000 гласова); Невада 15.000 (Бајден 2020. побиједио за мање од 34.000 гласова); Мичиген 30.800 (Бајден 2020. побиједио за више од 150.000); Сјеверна Каролина 37.000 (Трамп 2020. побиједио за мање од 75.000), и Висконсин око 11.000 (гдје је Бајден 2020. побиједио за скоро 21.000 гласова).
"Лос Анђелес тајмс" наводи да нови амерички држављани "оквирно нагињу ка демократама", цитирајући истраживање које је објавило Национално партнерство за нове Американце урађено на узорку од 2.678 натурализованих грађана, у којем се наводи да је око 54 одсто рекло да ће гласати за Камалу Харис, а око 38 одсто за Трампа.
Случај кинеског студента и неправилне регистрације гласача
Страхове да би "илегални" мигранти могли да однесу превагу на изборима продубио је прошлонедјељни инцидент у Мичигену, гдје је 19-годишњи студент из Кине гласао иако на то није имао право. Званичници те савезне државе осудили су инцидент а студент се суочава са затворском и новчаном казном у складу с законима Мичигена, али "Економик тајмс" у својој репортажи наводи да ће његов глас ипак бити избројан пошто га је немогуће издвојити због анонимне природе гласања.
Новинар Небојша Малић каже за РТ Балкан да би се такви инциденти могли очекивати у савезним државама гдје није потребно показати никакву идентификацију током гласања. Према "Хилу", те државе укључују Калифорнију, Хаваје, Илиноис, Мејн, Мериленд, Масачусетс, Минесоту, Неваду, Њу Џерзи, Њу Мексико, Њујорк, Пенсилванију и Вермонт.
"Здраворазумски аргумент да би гласачи требало да покажу исправе и испуне папирне листиће који послије могу да се преброје по потреби (као доказ), демократе одбацују као расизам и репресију њихових гласача, за које тврде да немају исправе", каже Малић.
Републикански предсједник Представничког дома је у септембру представио приједлог закона којим би се захтијевала лична документа током пријаве за гласање, али тај приједлог није прихваћен.
У Аризони, јединој држави која захтјева доказ о држављанству за регистровање гласача, забиљежено је више од 200.000 нерегуларних пријава. Власти у тој савезној држави су навеле да је разлог био "глич" у бази података о возачким дозволама.
Конзервативна непрофитна организација Фондација јаких заједница у Аризони тужила је државног секретара те савезне државе Адријана Фонтеса након што је одбио да преда податке о спорним гласачима, да би му судија Вишег суда округа Марикопа Скот Блејни наредио да преда податке о првих 98.000, оценивши да су то информације од јавног значаја.
Паралелно, у три округа у Пенсилванији – Ланкастер, Јорк и Монро – регистрације за гласање које је доставило "треће лице" пробудиле су сумњу званичника. Око 60 одсто од укупно 2.500 регистрација које је округ Ланкастер добио пред истек рока било је неисправно, рекла је окружни тужилац Хедер Адамс, пренио је "Фокс њуз".
"Особље је примјетило да бројне пријаве дјелују као да су попуњене истим рукописом и да су попуњене истог дана. Потврђени показатељи преваре на које су детективи наишли су нетачне адресе наведене на пријавама, лажни идентификациони подаци, као и лажна имена. Такође, пријаве са именима која се не поклапају са подацима социјалног осигурања", рекла је Адамсова.
Окружни тужилац Јорк је саопштио крајем прошле недеље да је 3.087 пријава под ревизијом, од којих је оквирно 47 одсто било легитимно, 29 одсто није садржало све информације, а да је за 24 одсто неопходна "додатна ревизија", пренио је "Спотлајт Пенсилванија". Фирму која је донијела спорне пријаве у Јорк и Монро, гдје је државни тужилац Мајк Манкузо саопштио да је у најмање једном случају пријављена преминула особа, води демократа и замјеник градоначелника Меса Ситија у Аризони, Франциско Хередиа.
"Амерички избори 2020 су буквално имали све могуће нерегуларности у појединим државама због којих Вашингтон другим земљама уводи санкције или тражи понављање гласања. Али ко год је то покушао да покрене био је прозиван као порицач демократије и прогоњен професионално, па чак и кривично. Трамп и дан-данас сматра да је прошли пут био покраден. Данас се све више људи који су тада у то сумњали слаже с њим", каже Небојша Малић.
