Izbjegavanje najgoreg scenarija zahtijevalo bi od talibana da ispune uslove koji bi omogućili veću međunarodnu pomoć, istakao je Borelj, prenio je Rojters.

Avganistan doživljava ozbiljnu humanitarnu krizu i predstoji joj društveno-ekonomski kolaps, koji bi bio opasan za Avganistance, region i međunarodnu bezbjednost, napisao je on.

Cijene hrane u zemlji skočile su više od 50 odsto otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu, zbog zamrzavanja devet milijardi dolara imovine Avganistana, koja se nalazi u stranim rezervama centralnih banaka, i povlačenja stranog dohotka, pa je došlo do porasta inflacije.

Avganistanski bankarski sistem je u velikoj mjeri paralizovan, ljudi ne mogu da podignu novac, dok je zdravstveni sistem zemlje, koji je u velikoj mjeri zavisio od strane pomoći, blizu kolapsa, naveo je Borelj.

Ako se situacija nastavi i sa približavanjem zime, postoji rizik da se pretvori u humanitarnu katastrofu, napisao je on, dodajući da bi to moglo pokrenuti masovnu migraciju u susjedne države.

EU je povećala humanitarnu pomoć Avganistanu otkad su talibani preuzeli vlast, ali je obustavila razvojnu pomoć, što su, takođe, učinile druge zemlje i Svjetska banka.

Odgovor EU na krizu zavisio bi od ponašanja novih avganistanskih vlasti, rekao je Borelj, a za nastavak odnosa biće potrebno poštovanje uslova, uključujući ljudska prava.

Ovo prije svega zahtjeva da talibani preduzmu korake koji će omogućiti međunarodnoj zajednici da pomogne narodu Avganistana, rekao je on, dodajući da žensko osoblje iz međunarodnih agencija mora biti u stanju da radi svoj posao.