"Попут Трампа, Ле Пен и Ђорђескуа, Додик остаје пркосан. Уз подршку парламента и свог народа, одбацио је Шмитов ауторитет да га ухапси и поништи вољу бирача", пише Род Благојевић, бивши гувернер Илиноиса у ауторском тексту за "Dailycaller".
"Потпредсједник Џеј Ди Венс одржао је недавно говор на Минхенској безбједносној конференцији који је снажно одјекнуо. У њему је прозвао лидере западне Европе због коришћења lawfare-а злоупотребе правног система као политичког оружја и пријетње демократији. Иронично је да се четири деценије након пада Берлинског зида 1989. и распада Совјетског Савеза 1991. године, демократија и слобода сада налазе под опсадом од стране оних који су их некада бранили.
У Америци ово није непознат концепт. Гледали смо како демократе, у сарадњи са политизованим тужиоцима и судовима, неумољиво воде кривичне процесе против Доналда Трампа. Њихов циљ био је јасан: затворити главног опозиционог кандидата и спријечити га да се кандидује за предсједника. То је била злоупотреба правосуђа и опасан преседан — политички потез с циљем да се америчком народу ускрати право да слободно изабере свог лидера.
Ово је био запањујући примјер неправде и невиђен напад на демократију. Ниједан амерички предсједник није прошао кроз оно што је Трамп доживио.
Али рат против Трампа — и демократије — више није ограничен на америчко тло.
Потпредсједник Венце је био у праву: lawfare је прешао Атлантик. У Европи, политичка љевица користи исте тактике против про-Трамповских, популистичких конзервативних лидера — кандидата који су већ побиједили на изборима или су на путу да побиједе.
Како би зауставили ове кандидате или поништили изборне резултате, европске елите са љевице користе једноставну формулу: „Ако ми изгубимо — побједник иде у затвор.“ Тиме настоје да забране овим лидерима да се кандидују или обављају јавне функције.
Ова анти-демократска идеологија полази од опасне претпоставке: да је воља народа легитимна само ако се поклапа са агендом љевице. Конзервативни популисти се рутински означавају као „про-путиновски“ или оптужују за „сарадњу с Русима“, како би их дискредитовали.
Случајеви из Француске и Румуније
Прије само двије седмице, француски суд осудио је Марине Ле Пен, лидерку конзервативне странке Национално окупљање и једну од водећих предсједничких кандидаткиња, на четири године затвора и забранио јој кандидатуру на пет година. Њен „злочин“? Политичке активности које су уобичајене у француској политици — и које се толеришу када их чине политичари с љевице.
Мјесец дана раније, Врховни суд Румуније дисквалификовао је Калина Ђорђескуа, популистичког конзервативца и фаворита на предстојећим предсједничким изборима у мају 2025. Његов злочин? Побиједио је у првом кругу гласања у новембру 2024. Суд није признао његову побједу, поништио је изборе и забранио му даљу кандидатуру.
Криза у Републици Српској
Можда најалармантнији случај одвија се у Републици Српској, аутономном ентитету унутар БиХ. Смјештена у југоисточној Европи, БиХ ријетко доспијева на насловнице у САД-у — али би требало. Регион је буре барута неразријешених етничких и вјерских тензија.
Ожиљци из рата 1990-их — који је однио више од 100.000 живота — и даље су свјежи. Данас међу православним Србима и католичким Хрватима постоји страх да већинско бошњачко (муслиманско) становништво жели створити унитарни исламски ентитет, бришући њихову аутономију и вјерски идентитет.
Ову крхку равнотежу сада нарушава Кристијан Шмит, њемачки дипломата који обавља функцију Високог представника међународне заједнице у БиХ. Са широким, неизабраним овлашћењима, Шмит се све више мијеша у унутрашње послове БиХ — најконтроверзније, кроз нападе на лидерство и културни идентитет Републике Српске.
Дана 20. децембра 2023. године, Шмит је јавно упозорио Републику Српску да не слави 9. јануар — Дан Републике Српске — наводећи да такво обиљежавање крши одлуке Уставног суда БиХ и његову сопствену извршну наредбу од 1. јула 2023.
Упркос томе, предсједник Милорад Додик, троструки изабрани лидер Републике Српске, наставио је са традиционалним обиљежавањем празника. Као одговор, Шмит је покренуо кривични поступак против њега. Дана 26. фебруара 2025. године, Додик је осуђен на годину дана затвора и забрањено му је обављање јавне функције у наредних шест година.
Додикова наводна кривица? Обиљежавање празника којим се обиљежава оснивање Републике Српске 1992. и слави Свети Стефан, један од најпоштованијих светаца у Српској православној цркви — традиције које се поштују од потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године. Ипак, Шмит је, због бојазни да би то могло увриједити бошњачку већину, једнострано криминализовао прославу и покушао је угушити.
Одражавајући вољу свог народа, предсједник Додик је одбио да се повинује. Срби из Српске наставили су да славе своје наслијеђе и вјеру. Због тога је њихов предсједник осуђен, кажњен и политички изопштен.
Замислите да је амерички предсједник затворен зато што је прославио 4. јули — јер је то наводно увриједило неког, према мишљењу страног бирократе. Да ли бисмо се повиновали? Или пружили отпор?
Попут Трампа, Ле Пен и Ђорђескуа, Додик остаје пркосан. Уз подршку парламента и свог народа, одбацио је Шмитов ауторитет да га ухапси и поништи вољу бирача.
Сада имамо пат-позицију.
Европа на ивици
Ситуација је опасна. Бошњачки суд издао је налог за хапшење Додика. Шмит је затражио од Интерпола да га ухапси током дипломатске посјете Израелу с премијером Бењамином Нетанyахуом. Интерпол је одбио, наводећи да не поступа по политички мотивисаним захтјевима.
Али Европска унија је додатно заоштрила ситуацију прошле седмице, распоредивши 1.000 чешких војника у БиХ, наводно како би помогли у Додиковом хапшењу. Ово није мировна мисија — већ провокација.
Њемачки Високи представник игра опасну игру. Срби неће одустати од онога што сматрају својом сувереношћу и идентитетом. Ако Шмитов lawfare прерасте у оружани сукоб, Балкан би поново могао да експлодира — овог пута док је Европа већ увучена у рат у Украјини.
Посљедњи пут када су два рата истовремено горјела Европом било је 1939. године, када је Њемачка напала Пољску убрзо након што је освојила Чехословачку.
Свијет мора да се пробуди. БиХ није само регионални проблем — она је упозорење. Филозоф Георге Сантаyана је рекао: „Они који се не сјећају прошлости, осуђени су да је понове.“
Један рат у Европи је превише. Други би био катастрофалан", наводи Благојевић у свом тексту.
