"БиХ се већ деценијама налази у дубокој политичкој кризи, без назнака да ће се она ускоро окончати. Милорад Додик, предсједник Републике Српске и један од водећих српских политичких лидера у БиХ, у посљедњим интервјуима више пута је потврдио свој политички став: одбацивање сваког страног мијешања и одбрану права Срба да буду представљени кроз легитимне институције, а не оне које су наметнуте споља", наводи француски "Opinion internationale".
„Ми смо за мир, законитост и слободу. Никада нећемо пристати на систем заснован на принуди“, поручио је Додик за овај медиј, одбацивши правне оптужбе из Сарајева, које сматра дијелом политичке кампање усмјерене против њега лично и против аутономије његове ентитетске власти.
По његовим ријечима, тренутна ситуација одражава ширу кризу националног суверенитета, не само у БиХ, већ и широм Европе. Он оптужује власти у Сарајеву, као и њихове међународне покровитеље, да су издали Дејтонски споразум из 1995. године, који је предвидео равнотежу између централне власти и конститутивних ентитета. „Оно што данас доживљавамо резултат је једностраних одлука које намећу спољни актери“, рекао је Додик.
Посебно се обрушава на такозваног „високог представника“, кога описује као особу без демократског легитимитета и без мандата Уједињених нација, критикујући његово доношење закона и мјера без сагласности локалних институција и без правне основе. Додик сматра да таква пракса угрожава основне принципе међународног права, Устава и мирног суживота у земљи.
Упркос све већем притиску, Додик дјелује мање изоловано него раније, пише "Opinion internationale".
Наводи да има подршку више међународних лидера који се противе, како каже, централизаторском и технократском курсу Европске уније. Међу њима су Виктор Орбан из Мађарске, Бењамин Нетанјаху из Израела, поједини представници деснице у Италији и Француској, као и група „Патриоте за Европу“. По његовим ријечима, свима им је заједничко противљење естаблишменту и правосудни прогон, као што је био случај са Доналдом Трампом у Сједињеним Државама, или, у скорије вријеме, у Румунији и Француској.
Русија, према Додиковим тврдњама, и даље представља једног од гараната равнотеже утврђене Дејтонским споразумом, и била би спремна да дипломатски интервенише у оквиру УН-а како би одбранила тај првобитни баланс предвиђен међународним договорима.
На унутрашњем плану, предсједник Републике Српске позвао је на јединство српског народа, позвавши га да се окупи око својих институција — парламента, владе и полиције — које сматра стубовима стабилности и легитимитета ентитета. Када је ријеч о могућем хапшењу, остаје непоколебљив:
„Ово није напад на мене, већ на читав систем који одбија да се покори. Наша полиција ме штити.“
На крају, отвара могућност дијалога са хрватским политичким представницима у БиХ, истичући да и ова заједница трпи због система који јој ускраћује праву демократску заступљеност. За Додика, срж унутрашњег политичког сукоба остаје у Сарајеву, гдје — како тврди — и даље постоје радикални ставови и везе са исламистичким круговима, који наводно теже успостављању политичког ислама у земљи.
Његова завршна порука је недвосмислена: „Не тражимо сукоб ни сецесију, већ захтијевамо поштовање, законитост и равнотежу. Спремни смо да бранимо мир, али нећемо дозволити да се он користи као изговор за брисање нашег идентитета, наших права и наше аутономије. Наша борба је за слободу и самоопредељење, и наставиће се у оквиру уставне законитости.“
