У Србији је закључно са 7. јануаром велики кашаљ потврђен код 1.020 особа, а сваки други случај је међу дјецом од 10 до 14 година, саопштено је из Института "Батут".
Највише обољелих пријављено је у Јужнобачком округу и Београду, гдје је и пријављена епидемија.
Градски завод за јавно здравље је почетком године регистровао 492 обољеле особе.
Епидемиолог у Градском заводу Ивана Беговић Лазаревић истакла је да оволики број обољелих није забиљежен сигурно посљедњих двадесетак година, те да је један од главних разлога за то смањен обухват вакцинацијом.
- Уназад неколико година нисмо имали онај обухват од 95 одсто, нарочито у последње три године је између 88 и 90 одсто - рекла је Лазаравићева за РТС.
Руководилац Дјечије клинике Клиничко-болничког центра "Драгиша Мишовић" Оливера Остојић навела је да у просјеку трећина прегледане дјеце на дневном нивоу има симптоме великог кашља.
Она је рекла да симптоми великог кашља на почетку подсјећају на прехладу, а временом постају тежи.
- Болест 100 дана - тако се зове и пролази кроз три фазе. Прва фаза је од две до три недеље када оболели има опште симптоме респираторне инфекције и тада је најзаразнији. Следећа фаза траје шест, осам или 10 седмица са интензивним кашљем који може да доведе до зацењивања и последња фаза је када се смирује - појаснила је Остојићева.
Компликације великог кашља су, између осталог, запаљење плућа, конвулзије, епизоде престанка дисања, а посљедице некада могу бити и фаталне.
